Био сам океан

Мисли...

5 do 12 / 08. јануар 2019

Био сам океан, узбуркан и страшан, ломио сам лађе, плавио обале.

Био сам океан, дубок, вјерен с' тамом, ког' би мјесечеве мијене узбуркале.

Био сам океан, шири и од снова, већи од небеса и сазвјежђа древних.

Био сам океан, маштом су ме звали, маштом која створи што срце зажели.

Био сам океан узбуркане страсти, заувијек загледан у небески свијет.

Копна су ме вукла, дивне авантуре, ал копно је замка за делфинов лет.

Био сам океан, сад сам мртво море, со моја нагриза снова пуне лађе.

Био сам океан, сада сам равница, кад је душа празна, разум копно нађе.

Био сам океан сад сам само шкољка, у којој одзванја звук прадавних плима.

Био сам океан, сад сам само шкољка, чекам биће које искру маште има.

Био сам океан, ал пјесак времена, узео ми дане, узео године.

Био сам океан, дух прошлих времена, зато теби кажем, пусти машту сине!

Љ.Б


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.