Безобразни Пјешак и Сељачина у Джипу

Buka / 05. септембар 2015

Ових дана медији су пуни натписа о британском туристи који је претучен усред Сарајева јер је, види чуда, ходао по тротоару. И нека је. И треба. Када се крене у неку земљу, прво се науче локална правила, локална култура. Требао је научити дотични да у Сарајеву и тротоари и асфалт и улице припадају безобразнима. Ово је прича о Безобразном из лозе Небезобразних. Ово је прича коју је туриста требао прочитати прије доласка у Сарајево...

Давно су навикле Сарајлије да улицу прелазе трчећим кораком. Кренеш по воду, хљеб, сагнеш се и у спринт како би избјегао снајпер. Видиш шта ти је навика. Прошло је од тада пун сепет година, снајпера више нема, али Сарајлије улицу и даље прелазе као да их на другом крају чека ћуп злата. Нова опасност долази на четири точка, и још теже пада јер смрт вреба у миру. 

Пише: М.С.

Већ неколико мјесеци Безобразни Пјешак хара Сарајевом. Дрско прелази улицу на пјешачким прелазима нормалним кораком, гласно се ишчуђава аутима паркираним на тротоарима и чак се усуђује да возачима истих приговори ако их види. Возачи то стоички издржавају и бране се како знају и умију. Понеки подвикне, опсује, пљуне или мало припријети, но то се не чини да има икакав утјецај на Безобразног Пјешака. Он и даље парадира тротоарима као да су му у насљеђе остављени. Ондје гдје због кабастих џипова и осталих бијесних машина ратних профитера не може да прође, Безобразни Пјешак се не провлачи кроз некакве танане пролазе између којекаквих зидова и паркираних чудовишта, већ безобразно силази на улицу и хода, присвајајући асфалтну површину као да му је бабовина. “Види оно, мајке ти” чудом се чуде споменути ратни профитери. ”Мисли да је ауто! Јараби, свашта!” узвикују трубећи  на ову дрску сподобу да се макне. А сподоба наставља даље, као да не зна да је у царству безакоња, да је већ споменути кабадахије могу у трен ока претворити у цркотину на цести, попут оних бројних маца и куца које Безобразни често виђа остављене на путевима по неколико дана да труну. Као да не зна да ти исти немају ни образа ни културе, али највјероватније да имају понеку бејзбол палицу, или чак и нешто горе, у гепеку или испод сједишта.

Данас је још један Сељачина у Джипу био жртва Безобразног Пјешака. Безобразни је прелазио улицу на пола пјешачког када се Сељачина приближио. Стао је тек када је предњим дијелом аута додирнуо бутину Безобразног. С правом се наљутио наш Сељачина и почео да виче. Те како се усуђује Безобразни да тако хода около, па зашто не потрчи мало, па види ваљда да се Сељачини жури, он је заузет чово, није стока беспослена која около хода и кафенише по васцијели дан... Стао је тако наш Безобразни на пола пјешачког, слушајући погрде Сељачине. Пришао је отвореном прозору и викнуо “Одјеби!”, на што је Сељачина запјенио. Поред њега, са предњег сједишта, читаву сцену је посматрало дијете од неких 5 до 7 година.  Осуђујуће је мали гледао Безобразног. Како се један такав, гољо, усуђује супротставити његовом баби! Једног дана ће и он да порасте и газит ће такве као Безобразни. Неће као бабо да трпи њихов безобразлук! Отфркну мали и погледа у оца разочарано. Доћи ће и његово вријеме.
 
А Безобразни, гле чуда, одлази са осмијехом на лицу. Као да није свјестан шта га сутра чека. Као да још увијек вјерује у оно митско Боље Сутра и улице на којима ће бити реда. 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.