Асфалт,игралиште и понекад споменик

Buka / 07. август 2012

Колико су људи који воде политику на овим просторима способни и иновативни увелико говори и сама њихова предизборна кампања.Човјеку дође зло од једне те исте приче и сјети се дефиниције лудости која каже да је лудост када једну те исту ствар на један исти начин радимо у нади за другачијим резултатом.Сјећам се прије неких 16-17 година као клинац су ми увалили заставу од СДА на бицикло и ја сам прешавши село попријеко на сав гласо узвикиво СДА демократија.Симпатично.И прође од тада много много времена а једна иста прича стално на репертоару.Они сто су ми дали заставу су и данас ту.Све  вријеме се помало измјењују.Мало зелени мало црвени.А проблеми код нас вјечито исти.Сваки пут једно мјесец дана пред изборе они излазе као гљиве после кише.А постоје три ствари које се вјечито код нас изграђују али не у великом обиму јер ако потпуно оспособите једно село друго вам сигурно од љубоморе неће поклонити гласове.Тако да је ту вјечито неки минималац изградње локалне инфраструктуре како они воле да кажу да би то звучало политички адекватно.То су асфалт,игралиште и споменик.

Асфалт је стари испробани трик.Вјечито лоше квалитете јер како би се водила кампања у будућности када би све било идеално.И кад се заврши асфалт прави се теферич.Пун шатор општинара који једу масно печење и пију домаћу ракију коју су мјештани поклонили да се залије.А на теферичу се појави увјек нижеразредни члан странке(која је на позицији и која је својим умијећем издвојила средства из будзета) па заустави театрално музику хвалећи на сва уста и очи оне који су нам омогућили да не газимо по блату.Они тамо из ћошка и не примјећујући о чему је ријеч јер је пред њима најквалитетнији комад јагњетине дижу масне руке.

Игралиште,не спортски терен него игралиште.Ријеч која се омакне и самом преписменом начелнику отварајући 60 квадратних метара асфалтиране подлоге и четири стативе.Ево вам да се дјеца склоне са улица.Јер наша дјеца се увелико и на селу дрогирају а то треба да раде само градска дјеца и зато смо ми ту да спријечимо.Фасцинантно понекад ме глава заболи и буде ми криво што сам цијели свој живот морао слушати те глупости.И наравно закључна ријеч је обећање да ће ако Бог да бити и расвјета до године.

Споменик,јадно.Најтужнија ми је чињеница да су људи тамо некад у најбољим годинама дали своје животе за државу какву сад имамо.И опет шлаг на торту пре изборе почну ницати градјевине неприкладне околном амбијенту  по нашим селима у споменим борцима.На отварању се уче фатихе и илахије а они су тужни и поносни.Само се питам када се направе споменици свим људима који су дали живот у рату за ову Босну и Херцеговину,шта даље,хаман ће опет морат бити рата.

И тако се по селима добивају избори.И локални и општи.Наврну Суљо и Златко а богами и Фахро у моје село.И попут надрогираног пјевача који пјева а не зна гдје пјева тако и они хвале и себе и нас.Тако ће и бити у будућности јер на ред долазе њихова дјеца да се баве политиком а имали су добре учитеље.А ми само понекад смијемо написати блог,статус на друственој мрежи а заправо се дијелимо на двије групе људи на оне сто простиру серџаду тим "политичарима" и бришу им руке и на оне који кад прођу поред истих оборе главу,мрмљају у себи и истресају се код куће на ближње за сву неправду из неког револта на наш начин.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.