11.09.-"МИ СМО САМО КРВАВА МРЉА..."

P.O.S.M.A.T.R.A.Č. / 11. септембар 2012

11-ог  септембра  2001 године негдје око петнаест сати ушла сам у кафић Схарк.Наиме, договорила сам се са пријатељицом да ту попијемо кафу након посла.Затекох више госта него иначе,а конобар је наслоњен на шанк буљио у тв постављен у лијевом углу.ЦНН је приказивао улице Нјујорка, Вашингтона....дим и метеж...

Ништа ми није било јасно док ми конобар у кратким цртама не исприча да је „неко нап´о Америку“.Чудим се:“па ко смије Америку напасти!? Да нисмо ми не д´о ти Бог драги!?“ „Нисмо“-одговори конобар као добро обавијештен извор-Свемирци су...“

 

Тих наредних неколико сати и дана гледали смо сви Америку, саосјећали с њом, а било је и оних који су рекли:“ па видите како је било нама док сте се ви захебавали по Вашингтону, Женеви, Дејтону...и кад смо као просвјетљење слушали „ми смо само крвава мрља на бјелосвјетском тв-екрану...“

Као да смо овим стихом схватили несхваћено, докучили недокучиво...

А ја се 11. септембра и наредних дана нисам могла отети утиску да се предсједник Америке радује „крвавој мрљи“ у својој земљи, радује се нападу као кецу на десетку.

 

Америка мора узвратити ударац!

Америка је узвратила ударац!

Америка још увијек узвраћа ударац!

 

Да. У име новца и моћи све је дозвољено.утрошити милијарде долара за милијарде милијарди профита од дроге, нафте...убити хиљаде и хиљаде недужних, учинити сирочићима хиљаде и хиљаде дјеце.А након што постану и остану сирочићи постат ће жртве свега и свакога.

 

Сузбити тероризам тероризмом.

Пожар гасити бензином.

Жртвовањем једног живота за спас другог.

 

И како онда причати и има ли уопће смисла причати о сузбијању тероризма ,ако то и јесте  некоме циљ, кад се примјењују иста средства и методе и у антитерористичким акцијама као и у терористичким?

 

Више од двије хиљаде жртава тог 11. септембра су били само крвава мрља онима задуженим за скупљање новца и моћи као што смо и ми у БиХ били од 92 до краја 95-те.

Али жртве су само жртве и увијек и свугдје су жртве: и у Америци и у Босни и Херцеговини и у Ираку и у Афганистану...и њих нико не пита ни за шта ...и увијек су искориштене за нешто што ни налик није на оно за шта су погинули.Односно за што су мислили да гину.

 

Зато данас док гледам вијести, читам некакве извјештаје, слушам некакве званичнике уста пуних великих ријечи и жртава,али неких и нечијих других жртава, не њихових личних,не могу а да не помислим и не изговорим, поистовјетим се са свим жртвама било које боје и вјере :

МИ СМО САМО КРВАВА МРЉА НА БЈЕЛОСВЈЕТСКОМ ТВ- ЕКРАНУ...


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.