Са намјером да из своје књиге кратких прича Овђе Почива публици приближим оно што мене уствари чини и за шта живим већ 20 година „писајући“ (правилно се каже пишући) своје ноте којима желим да овјековјечим тај јубиларни, лични, егоцентрични порив и подијелим са људима оно што сам до сада радио. Инсерте из ове књиге имате прилику да читате на БУКА блогу.
Захвалан сам на стрпљивости и подршци свима који су ми бар мало вјеровали.
ЗЈАЛА КАО ХОБИ
Неки мени блиски људи ми предлажу да се у налету досаде орјентишем ка некој врсти разоноде. Да имам неки хоби, типа да се нешто сјецка, сакупља, скива, реже, кроји или да трчим и рекреирам се. Да трчим као Форест Гaмп, једино бих могао то, јер то поприлично траје, с обзиром на чињеницу да живим у земљи у којој је сам живот хоби.
Могао бих за неки извјестан број мјесеци претрчати земљу уздуж и попријеко, тад ми не би било досадно. Мислим да су ме погрешно схватили они који ми предлажу хоби. Ја већ имам хоби. Мој хоби није писање, то ми некако дође као професија,без надокнаде као и сви послови које радим да бих зарадио.
Чини ми се да немам ни праву професију, ни хоби. Или је то једно те исто, како мени тако и људима око мене. У овој земљи се најбоље пролази ако продајеш зјале за паре. Зјале само треба фино упаковати. Зјале су дивне шарене приче које су поучне и које те у тренутку претворе у корисног члана друштва. Зјале ти указују на твоје велике мане, спашавају досаде, запошљавају, наводе на прави пут и указују на ауторе своје, како би ти у њима видио спас.
Сваки град у мојој земљи има једну шарену фабрику зјала.Фабрика зјала у мом граду је зграда општине. Ти дивни мајстори шарених прича у сакоима и сомотним блузама са краватама од свиле дневно произведу тек толико зјала да је довољно преживјети до сљедећег јутра. Шта би тек било да их извозимо.
Људи у мом граду су велики потрошачи зјала, па колико год би зјала било произведено, они би их купили. Зато се одустало од извоза, пошто је просто немогуће пребацити норму.
Има више типова зјала. Први тип је економска зјала, стручно названа План и програм развоја града. Други тип је политичка зјала која се још и назива, Обећавамо Вам! Ако се још дода она велика искрена фраза „Свечано“, нема да омане код потрошача и има да се разграби за пет минута. Трећи тип зјале је зјала обнове која је уско везана за економску само што је она непрофитна и уз помоћ те зјале свједоци смо велелепних фасада које украшавају до јуче суморне улице града. Ова трећа зјала се дјели бесплатно јер производећи је мајстор зјала има зараду у радиони. Народ је добије бесплатно, Мајстор од Великог Брата добије новац за израду зјале, а некако увјек мајстору остане половина новца, па му је жао продавати и онда је дјели у виду фасада и тротоара.
Моја земља је најљепша земља на свијету. Овдје се и ваздух може јести, додуше само кад се мора, а мора се често. Зато у мојој земљи, а поготово у мом граду, не би смјело да буде досаде. Досадно је људима као што сам ја, а уствари ја сам досадан. Ко је мени крив што нисам учио за мјстора зјала, па да могу пристојно живјети. Право је чудо како ме људи трпе, поготово ти вредни мајстори из општине. Да сам куповао њихове зјале данас бих можда имао ту част да их и продајем у име њих. То би ми уједно био хоби.
Рекао сам већ, ово је једина земља на свијету у којој је сам живот хоби. По моделу њихове четврте зјале која се зове зјала културе, вјероватно бих писао књижевна дјела посвећена великом мајсторском таленту, великих креатора мисли и дјела савремене зјале. Добио бих награде, био признат и познат. А ја се жалим на досаду, нек ме је срам.
Велики нобеловац Иво Андрић је рекао да је сваки човјек дужан свом родном граду. Вођен том дивном изреком ја сам одлучио бар да нађем хоби који би био на корист мом родном граду.
Размишљао сам и размишљао и смислио. Одлучио сам да се јавно извиним свим мајсторима зјала што сам био лоша муштерија и често бојкотовао зјале. У то име написао сам овај текст извињења гдје сам нахвалио њихово животно дјело (са разлогом наравно). Ову прилику ћу да искористим како бих покушао направити једну зјалу, знам да ће бити невјешта, али први корак је ипак само први корак. Шема моје зјале је зјала број два:
Свечано вам обећавам да ћу слиједити ваш пут и биланс стања транспарентно свима објављивати, с тога се захваљујем мојим оцима који су ме извели на прави пут и указали на грешке које као млад учиних. Задовољан, могу да тврдим да сам препорођена особа и коначно имам свој хоби, захваљујући великим мајсторима зјала, душебрижницима мог узрастања.
Нека им је вјечна ЗЈАЛА и ХВАЛА!!!