Od kako za sebe znam volio sam skupljati stvari.
Za mene nije važilo ono Kupi jednu majicu,Kupi jedan CD i jedan sladoled.
ŠTO VIŠE TO BOLJE BIO JE MOJ MOTO.
Skupljam ja tako knjige,stripove,filmove,muziku,akcione figurice i šalove.
Da-navijačke šalove.
Ovo je priča o njima.
Imam ih ja stotinu.Svih značajnijih klubova i reprezentacija.Ima ih lijepih i ružnih,debelih vunenih i onih tankih platnenih,originalnih iz fan shopova i onih “Made in autopijaca”.
Dok sam išao u srednju školu a i na samom početku fakulteta zimi bih znao stavljati svaki dan drugi šal.
Nekako bih tako zavarao sve one fanove Barcelone recimo koji bi taj dan vidjeli njen šala na meni.Pričali bi sa mnom kao da sam Messi,Laporta i Ronaldinho o svim bitnim aspektima “našeg” kluba a ja bih ih slušao pomno.
Sutradan bi isti otvorili usta kao hangar za muhe kada bi me ugledali sa šalom ljutog rivala Real Madrida.
Tako sam lagano počeo ići na ku… ,pardon na živce svim ljubiteljima nekog od svijetskih klubova te me isti nisu više uzimali u ozbiljno za rasprave o njihovim voljenim klubovima.
Ipak jedan šal nisam kupio a ni na sebe stavio.To je šal F.C.Sarajevo.
Ipak sam ja “plavi” od kako za sebe znam.Ne valjaju transferi rivalu.Mada sam ja daleko od nekog bolesnog navijača koji više voli poraz Sarajeva nego pobjedu Željezničara.Naprotiv,kada Sarajevo igra evropske utakmice čest sam gost na Koševu.Odem i podržim tako Sarajevo sa mojim Pitarima.
Zato imam dva Željina šala.
Prvi mi je kupila mama 1998.godine kada je izašla prvi put iz kuće sama nakon pet operacija i dvije godine mučenja po bolnicama.Sjećam se kao da je bilo juče-ja se vraćam kući iz škole a na balkonu našeg stana na Trgu Zavnobiha 27 na balkonu se je sušio plavo-bijeli Željin šal.Imao je plave rese.Sa jedne strane je pisalo Željezničar a sa druge gramatički neispravno The Maniaks.
I danas mi je taj šal najdraži od sve kolekcije.Imao sam ga na Zuban dan i u play offu Lige Prvaka protiv Newcastla na Koševu.Možda mu jedino malo može parirati onaj Reprezentacije Bosne i Hercegovine na kome piše Gazije i Bosneandhercegovina (opet pravopisni zajeb braće Turaka koji su nam iste štampali-tj pleli).Taj je sa mojom malenkosti obišao svijet.Nosio sam ga i u Brazil na Svjetsko prvenstvo.Moj Gazija bio je na prvoj utakmici naše reprezentacije protiv Argentine na kultnoj Maracani u Rio de Jaineru!
Drugi Željin šal kupljen je 1999. godine.Na njemu piše Volim te Željo.Kupio sam ga zato da bi i ja i moja Maja imali Željin šal onako kad izađemo u šetnju.Da zbunimo neprijatelja što bi moj jaran Jasko rekao.
Sujevjerje ili je u pitanju nešto drugo ali ima tako nešto u ovim mojim šalovima.Sreća i prokletstvo šta li je?Kada god stavim ovaj prvi šal što ga je kupila moja mama Željo pobijedi.Od 2000. do 2003. godine kada sam god stavio ovaj drugi šal Željo je gubio.Nakon tri poraza ja se više nisam usuđivao stavljati ga na vrat.
Samo što nije počela utakmica.Željo čeka Standarda i nada se prolazu u Ligu Evrope.Ja stavljam svoj “sretni” šal i nadam se da će magija djelovati.
Dva-tri sata kasnije.Bez obzira koji mi šal stajao za vratom, večeras smo izgubili i ispali od Standard.
Ipak nije sve do magije i sreće niti do onog naše “Trčite-igrajte srcem”.Magija,sreća i srce mogu pomoći dosta ali danas u eri ovog atomskog fudbala bitku biju milioni-eura,dolara,funti i maraka.
Bez novca ne možeš napraviti ni kupiti igrača.Ako se kojim slučajem i posreći neki vanserijski igrač njega nema teorije da ćeš moći zadržati ovdje da igra za 1000KM.Taj iznos solidan igrač vani dobije za vezivanje pertli na kopačkama prije treninga.
Uz ovaj nivo ulaganja i državnog zalaganja za kulturu i sport bojim se da će proći dosta vremena dok se sa naših “oranica” ne začuju himne Lige Prvaka i Lige Evrope.