Ovaj kutak neće pljuvati sve oko sebe, ovaj kutak neće kukati zbog mora sivila u sred kog se nalazi, ovaj kutak neće širiti negativizam, ovaj kutak neće naglabati o onome šta bi bilo kad bi bilo. Neće se nervirati zbog mokrih nogu i moguće prehlade jer snijeg naprosto ne prestaje da pada, neće jedva čekati da komšiji crkne krava pa da mu on prodaje mlijeko i sir, neće ovaj kutak da ima išta što ima veze sa svim ružnim stvarima ovog svijeta.
On je tu da kaže na sav glas kako želi samo jedan dan bez bolesti, samo jedan dan bez rata i mržnje, jedan obični dan ispunjen radošću i cvijećem. Jedan dan kad mu niko neće gazati po nogama dok se vozi tramvajem, jedan dan kad će mu stranac uputiti lijep pogled i lijepu riječ, jedan dan kojim će vladati ljubav, mir i sreća.
Zna ovaj kutak da su to sve sitnice, ali isto tako i da je previše. Danas se više ne može osloniti ni na samog sebe.
