U Beogradu je početkom ove godine održano par tribina posvećemim položaju rokenrol muzike u Srbiji, njenom usponu i padu. Između ostalog, pojedini izlagači su se osvrtali i na današnji buntovni karakter repa koji je štafetu preoteo rokenrolu. Ako ju je potonji ikada imao, bar kada je reč o buntovnosti na ovim prostorima.
Za analizu devastacije rokenrola u Srbiji biće nam od koristi ako pokušamo da definišemo karakter te muzike. Rokenrol je po svojoj prirodi buntovan, subverzivan, talas koji dolazi izvan unapred datog okvira i kao takav je u direktnoj koliziji sa sistemom koji podrazumeva upravo suprotne stvari, kao što su norme, sankcije, predvidivost i "monotonija". Kada se jasno odrede polazne tačke ovih dveju pozicija, dalje se može izvesti da je svaka tzv. emancipacija roka od strane sistema, zapravo medveđa usluga istom i samoamputiranje buntovnosti. Uvlačeći rokenrol muziku u kolotečinu sistema znači otupljivanje antsistemske oštrice te iste muzike.
Ne osvrćuči se previše na globalni kolaps roka, za naše potrebe je neophodno naglasiti položaj ove alternativne muzike počev od titoističke i miloševićevske Jugoslavije, pa do današnjih dana. Dok je na Zapadu rok bio muzika društvenih otpadnika, što se naročito manifestuje pojavom panka i početkom kraja radničke klase, u socijalističkoj Jugoslaviji razne varijante rok muzike nastajale su kao muzičke aspiracije dece vojnih lica odnosno, malo šire, "crvene buržoazije".
Ne računajući "čobanski rok" (sic! "Državni posao") masovnost alternativne rok muzike bila je svedena na slabo urbanizovane gradove u grupama koje su razvijale elitistički pristup svom drugačijem okruženju. Sa nestankom socijalističke države nestalo je i podrške bezazlenom roku koji se pokazao veoma konzervativnim ako se ima u vidu činjenica da su se pojedini rok sastavi svrstavali uz ovu ili onu ratnohuškačku nacionalističku politiku. Upravo zato nije bilo teško zamisliti da će "TV Bastilja" ostaviti i otvoriti emisije za tu vrstu mzuike koja je delovala kao sigurno kontorlisani izduvni ventil. Opasne vibracije rok muzike možda se mogu locirati u Beograd za vreme studentskih protesta 1996/1997 godine koji su se pokazali idejno heterogenim, a što će kasnije uticati i na sam karakter roka. U pomenutim protestima bile su otvoreno i snažno prisutne ideje o Srbiji kao monarhiji, jačanju crkve, svrgavanju zlog komunističkog (?) Miloševićevog režima i sl., i upravo na tom tragu valja posmatrati kasniji sunovrat roka. Zapravo, prateći hod rokenrola na ovim prostorima može se primetiti da isti ne može da funkcioniše bez patronstva države i da, na neki način, konstantno uživa neku vrstu subvencija u odnosu na "prizemnost" i profanost folka koji je prepušten sirovoj potražnji i hiperprodukciji tržišta. Ždanovističkia kulturna politike Srbije prisutna je još od sedamdesetih godina prošlog veka kada je partijski osuđivana dekadentna umetnost (npr. strip), a nastavljena je skarednom kulturnom politikom iz devedesetih "Lepše je sa kulturom".
Promenama iz oktobra 2000. godine, kako god ih nazvali, rok je još jednom iskompromitovao samog sebe šurujući sa nacionalističkom demagogijom i religijskim opijumom. Dovoljno je pomenuti muzički projekat u izdanju Radio Svetogire i PGP RTS pod naslovom "Pesme iznad Istoka i Zapada" na kojem su učestvovali bendovi poput Partibrejkersa, 357, Darkvud Daba, kao i pojedinci iz La Strade i Bjesova, a koji je rađen po rečima pesama vladike Nikolaja Velimirovića. Tim potezom je rok muzika pokazala neverovatnu spremnost da uskače sama sebi u stomak. Ono mlađih bendova što je preostalo već je bilo zahvaćeno melanholičnim ritmovima odsutnosti iz stvarnosti čime je trasiran put za sevdah kapitulaciju buntovničkog karaktera ove muzike.
Kada je reč o repu onda se buntovnost istoga najčešće percipira kroz Beogradski sindikat koji se analizira kao rep grupa po svojoj strukturi, ali kao rok grupa po svom (buntovnom) stavu. BS jeste popularan sastav ali sastav koji se pozicionira kao moralno-politički tutor koji ide niz dlaku opštedruštvenoj konzervativnoj klimi socijalne pravde, nacionalnog ponosa i, iznad svega, "ispravnih moralnih vrednosti". Njihove matrice neretko koketiraju sa različitim derivatima turbo-folka koji BS sam posmatra kao azijatsko zlo. Rep muzika jeste zauzela lidersku poziciju buntovništva ali je taj bunt daleko od onoga kako ga BS reprezentuje. Za bunt koji reprezentuje rep muzika pravo stanje stvari na terenu donose sastavi kao što su Prti BeeGee, Monogamija, THCF, Marlon Brutal (u Hrvatskoj su to Stoka, Nered) koji direktno "vređaju" moral prostitušući unapred zadate okvire. Taj bunt je daleko od političkog bunta, mogli bi ga nazvati parapolitikom ili kriminalizacijom iste, ali ako se bavimo muzikom bunta bez obzira na ideološke orijentacije buntovnika, onda se valja baviti repom u svim njegovim pojavim oblicima.
