Prošlo je 15 godina! 15 godina od sranja koje je zadesilo Bosnu! 15 godina a evo sranje traje i danas.. Ma zar je ljudi bitno ko je šta? Zar je nama mladim to važno, nismo mi mladi počeli svo to sranje, nije to bio naš rat.Kažu na mladima svijet ostaje, eh crno nam se onda piše u ovoj Bosni..Meni lično nije bitno kako se ti zoveš, kako se prezivaš, jesi li iz Sarjeva, Mostar ili Banja luke..bitno je da si čovjek i kakva ti je duša.Me ni nije bitno, ali nisu svi JA. Bože sreće da jesu, ne bi nam Bosna bila sjebana i nikakva. Oprostite što psujem, znam, dame ne psuju ali teško je biti dama među kretenima..
Elem, zašto postavljam ovo pitanje, šta tražim ne znam ni sama.Možda odgovore, objašnjenje zašto su ljudi malo ljudi, zašto se tako lako zaborave…Nada umire zadnja, pa eto ja kao vječni optimista gajim nadu u bolje sutra, bez teških riječi, ili ne daj Bože većeg zla.
Ja nisam nacionalista, kao dijete Srbina i Muslimanke do rata za nacionalizam nisam znala..Nacionalizam, šta je to? Asocira na bolest, a sad vidim da i jeste bolest, teška, od koje ćemo svi stradati..Ja nisam ‘ nihova’, ni ‘naša’, ja sam samo svoja, a svi oni su samo moji.
Eh sad, zašto razočarenje i ogorčenje? Izašla sam u grad s rođacima, i njihovim drugovima, ne više loklanim mještanima nego strancima, dijasporom u svom rođenom gradom. Nikad ljepše veče u mom životu, em što su ponovo tu, posle godinu dana, em što su mi rod najrdođeniji, em što me boli naša razdvojenost, em što mi fali njihova bratska ljubav,em što sam sve to dobila na jedno veče.Boli me okean između nas, boli me svaki rođendan, boli me u danima praznika, odmora, boli me jer smo generacija, boli me ono što smo mogli imati a sad ne..Za nas je vrijeme stalo te noći, to smo bili samo mi mladi, samo naše zajedničeke uspomene, samo naše prekinuto djetinjstvo, samo sjećanje na dajdžu, njihovo na amidžu,na majku…
Problem je što sam drugi dan dobila niz prigovora, od ljudi koje sam smatrala prijateljima,a koji su se usudili reći: nemoj s njima, oni nisu naši! Ma koji naši, koji njihovi? Ma ko ste vi da mi kažete koga da volim, zar ste vi prijatelji sram vas bilo!! Ma jebite se nacionalisti, zbog vas je sranje i nastalo.. Halo mladi, to je bio nečiji tuđi rat,zar ja koja sam tada imala 7 a moj rođak 6 godina treba da ispaštamo i danas? Ma hajde mladi da mi budemo pametnijji od naših starih..Odbacite tu mržnju koju nosite kao nasleđe, lakše je bez tog, ja vam kažem..
Hajmo poraditi na toleranciji, poštovanju, nema Bosne i napretka bez tog, ne srljajmo u još jedno sranje, mi ćemo ovaj put stradati..Samo mi recite jedno : zar je bitno ko je šta?
Zar je bitno ko je šta?
