A da malo začepite, vi licemjerna govna? Kako bi to, za promjenu, bilo? Da malo trenirate ustajalost vazduha u gubicama. Ne bi to nikoga ubilo. Nevjerovatan vrtlog govana se stvorio. I niko ga ne želi napustiti, a niko neće da povuče vodu. Razloga je beskraj zašto da produbljujemo agoniju. Zar je toliko teško naći jedan dovoljno dobar da se to stanje pozitivne povratne sprege zaustavi? Zašto se ne probudimo?! Jer je potreban prokleti napor da se išta promijeni. Sada su za sve krivi političari, izbori, stranke. Nikada nismo mi. U najgorem slučaju smo samo loše izabrali. Pa čujemo li mi sebe? Zlo nacionalnog prozivanja je sada na teretu stranačke opredijeljenosti. Ne postoje više Srbi, Hrvati i Bošnjaci, sada smo svi SNSD, SDS, SDA, HDZ, SDP i tako dalje i tako gore. „Kmeee, kmeee, tata, tata, Denis me udario!“ „Mamicu mu njegovu esdeaovsku, to je zato što smo mi u esdesu. Ima odmah da pišem protestnu notu sudu za ljudska prava“ Bosna je, čini mi se, jedna od zemalja u kojoj najveći broj stanovnika na svakodnavnom nivou najviše koristi riječi kao što su prosperitetnost, konstitutivnost, demokratija, izbori i ljudska prava. Jebote, kad su nam se u zemlju uselili toliki grčki mislioci? Sve sami antipitagorejci, prosipaju filozofiju, jedu grah i prde unaokolo filozofski. I vazda smo spremni da kažemo kako ne treba, šta je ispravno i šta nije. Super, toliki nivo pronicljivosti da država prosto sija. Sija jer je u njoj toliki užareni pakao da puca po šavovima iz kojih ta užerenost curi. Curi u Švajcarsku, Kanadu, Ameriku, Beneluks, Njemačku. Koji nam je kurac, kao ad nije dosta što sebe sjebasmo na svakom koraku, sad ćemo još da budemo i arbitri cijelog svijeta, kad tako sve dobro znamo. Ma znamo mi masan klinac. Žao mi samo što su na onim avionima što nas nadlijeću sa osiromašenim uranijumom u raketama sigurnosne spone tako dobre. A trebala bi nam jedna raketa. Da se malo zbližimo. Jebala nas Jugoslavija sa sve sisama kojim nas je dojila. Ako je nešto uradila onda je to da je ostavila toliko nesposobnih bogalja iza sebe koji očekuju da im sve padne sa neba. Pa i sve što imamo neko drugi nam je dao. Šta smo napravili? Pojebali svoje i sada tražimo da nas spasu. Od koga? Od nas samih? Pa prilično tako. „Novi sajam knjiga. Knjige su naše najveće bogatstvo.“ „Kakve knjige, kakvi bakrači, kad narod po kontejnerima traži hranu“ Za sve imamo odgovor. Čudo je što samo jednog Andrića imamo. ’ladno bi ovi iz Štokholma mogli da nas prime u stalni radni odnos pa da svaki mjesec dobijamo po jednu Nobelovu nagradu. Ali jebiga kad se ne daje za preseravanje. Apsolutno svođenje logike na apsurd pod okriljem zdravog razuma se svakodnevno dešava. Dupli aršin potežem čim stignem. Razumijem da su nam uništili kolektivni optimizam, ali prestanimo da taj pesimizam širimo individualno. Ako je takvo sranje kao što stalno navodimo da jeste, kako se onda kolju pečenice za slave i božiće, ovce za kurane, ćurke za nove godine? Ako je takvo sranje kao što stalno navodimo da jeste na svojim fejzbucima, na svojim tviterima, 6ykama i ostalim internet portalima zašto se ne zapitamo: „pa ček’ jebemu, pa ja sam na internetu. Šta ću ja na internatu kada je kriza, kada ljudi ne rade, kada ljudi jedu iz kontejnera i javnih kuhinja“. Zašto na medijima slušamo ista ta narodna preseravanja u političkim ustima, a tek ponekad čujemo apel za pomoć ubogom? Zašto su onda političari gora govna od nas ako zapravo istu priču trube kao i mi? Možda zato što oni to pred kamerama, a nas niko ne može da čuje, pa im zavidimo. Ako je stvarno haos za kakav tvrdimo da jeste, na dnevnoj bazi, zašto onda oko sebe ni ne vidimo da svi stojimo pored kontejnera, da smo svi u javnim kuhinjama? Ne, nego, punog stomaka, doduše, ne onog čim bi željeli da je pun, gasimo televizor jer program nije adekvatan za nas te odlučujemo da svakodnevno paradiramo kako nam je loše. Momak, kad ti je loše, kukanje je suvišno i toga si prilično svjestan. Nismo ludi i slijepi, ako je loše na onom nivou na kome stalno kukamo da jeste druga bi se pjesma pjevala. Ili se ne bi ništa pjevalo, kako je inače običaj na sahranama. Takođe, za nepismene, i za one koji imaju disleksiju, tako da čitaju samo ono što žele, evo jedan istaknuti segmet: NIKO NE KAŽE DA JE OVO ŠTO PREŽIVLJAVAMO DOBRO, ALI SVAKAKO NIJE ONAKO LOŠE KAKO PRIŽELJKUJEMO! Da, mi smo sami sebi lešinari postali. Mi sebi želimo zlo i loše. Jer ćemo tada dalje moći da kukamo. I za sve su krivi jebeni izbori. Shvati da je ta navikana demkratija u Bosni samo eho mrtvog mnijenja. Ne biraš između svojih izbora, nego ispoštuješ tuđi. A to i ne znači tako mnogo. Ako se svodi na izbor manjeg od dva ista zla, pa to i nije neki izbor. Ali jeste mogućnost da se krivica baci nekome drugome na leđa. ZAŠTO BIH JEBENO BIO ODGOVORAN JA ZA SRANJA KOJA ČINIM?! Idući puta prije nego što očepiš tu paklenu jamu poviš dušnika, razmisli. Ali ozbiljno, razmisli dobro šta ćeš da kažeš. Da ne bi po milijarditi put ispao onaj prosjak koji kune i blagosilja, a u sebi jebe sve po spisku prolaznicima koji ga ignorišu. Jer si i prolaznik i prosjak. Razmaženi prolaznik i prosjak. Zapamti. Zapamti prije nego postaneš samo jedno od ta dva. A tada će ti biti svejedno.
