Išla sam joj u posetu i leti i zimi i s jeseni…Ali definitivno je najlepša u proleće. Imala sam prilike da prisustvujem i velikom, sada već „Međunarodnom Vrnjačkom karnevalu“. Iako je relativno mlada manifestacija, koja se redovno održava od 2005. godine druge nedelje jula meseca, „Vrnjački karneval“ je zaista neverovatan. Tada banja vrvi od šarenila, svuda se čuje muzika, a čitavu atmosferu ulepšavaju razne maske. Svakako toplo preporučujem odlazak u Vrnjačku banju u ovo doba, naročito ako je posećujete prvi put. Ono što može da se pojavi kao „problem“ jeste smeštaj koji je prilično teško naći u tom periodu u Vrnjačkoj banji. Najbolje rešenje je da na vreme rezervišete i uživate u „Vrnjačkom karnevalu“.
Ono što sam uvela gotovo kao običaj priliko posete ovoj banjskoj lepotici, jeste da čim ostavimo stvari krenemo u šetnju duž banjske Promenade, čuvenog šetališta uz Vrnjačku reku. S proleća, kada sve cveta, ovo je najbolji način da udišete prelepi, lekoviti banjski vazduh, uz dodatak mirisa biljaka: lipa, jorgovana… Dok uočavam šta se u Vrnjačkoj banji izmenilo od moje prethodne posete, stižemo do omiljenog mi Gočka. Jedan od simbola Vrnjačke banje, statua vrapca sa šajkačom i u opancima, pored koga se obavezno fotografišem…ali tek kad stignem na red. Jer oko njegagotovo uvek sve vrvi od turista, pošto važi pravilo da ako nemate fotografiju sa Gočkom, kao da i niste posetili Vrnjačku banju. Gočko je na istom mestu još od 1990. godine, kada je Vrnjačka banja bila domaćin manifestacije „Igre bez granica“.
Da ne izneverim tradiciju, krećem do obližnjeg Mosta ljubavi. Još jeda simbol Vrnjačke banje na kome se svake godine u proleće održava vrlo zanimljiva manifestacija, čini mi se jedina takva barem u našoj zemlji…Reč je o takmičenju u najdužem poljupcu. Kupujem katanac, kao i svaki put kad dodjem ovde, za svaki slučaj. Naime, u Vrnjačkoj banji je običaj da se katanac sa napisanim imenom voljene osobe zakači za ogradu ovog mosta, a ključić simbolično baci u reku koja ispod njega protiče. A zašto baš za ovaj most? Svaki Vrnjčanin će vam ispričati priču vezanu za ovaj most, koja govori o ljubavi dvoje mladih iz Vrnjačke banje, učiteljici i ofciru. On je otišao na front i tamo se zaljubio u Grkinju, a ona ga je svaki dan čekala baš na ovom mostu, gde su se uvek sastajali. Tako je činila sve dok nije umrla od tuge za njim…I upravo u želji da ih ne zadesi ista sudbina mlade devojke „zaključavaju“ svoju ljubav na ovaj način.
Nakon kratke šetnje, sedamo u kafić tik uz most, da malo predahnemo.
Onda nam sleduje šetnja do hotela, kratki odmor, pa večernji izlazak. Banjska Promenada uveče vrvi od života. Lagana muzika se čuje iz gotovo svakog lokala, a tkom letnjih meseci je ovde naročito živo. Ponekad mi se učini, kao da sam u Beogradu, a ne u ovom mirnom mestašcetu. A posebno tokom trajanja karnevala, kada se muzika čuje na svakom koraku.
Sutra nam sleduje obilazak izvora, kojih u banji ima čak sedam. Iako dolazim ovde gotovo svake godine, nekako volim da ih sve iznova obiđem i srknem koji gutljaj vode. Iako na većini njih stoji upozorenje da se voda sme konzumirati samo pod nadzorom lekara. Ma šta može da mi bude, na ovom lepom vazduhu od lekovite vode?