Najgore je kad u nevolji ljudi potonu, kad padnu u neku depresiju. Isto važi i kad se ljudi suoče sa nekom opakom bolešću. Nedavno, tokom ovih minulih novogodišnjih praznika, imao sam priliku da provedem par dana u društvu jedna divne porodice koja se ujedinila u borbi i podršci jednom svom članu. Čitava borba i sama podrška počele su puno ranije, još kod potvrđivanja dijagnoze kancera. Na početku hemoterapije, sestre su u znak podrške skratile kosu, dok je jedna skroz ošišala, sve do glave. Zatim je usledio dogovor da božićne i novogodišnje praznike provedu svi zajedno iako ih je sudbina razbacala na različite strane sveta. Što se mene tiče, ja sam stigao dan pred doček Nove Godine. Za treći dan januara sam imao zakazanu promociju svoje prve knjige. Prva promocija i prva knjiga u gradu koji me je dočekao kao nekog svog, a porodica o kojoj vam pišem, kao najrođenijeg. Nikada pre nisam imao prilike da vidim toliko ljubavi i podrške na jednom mestu. Zanimljivo je i to da smo tih par dana pod istim krovom i za istim stolom bili svi kao jedno. I vernici i ateisti. I Hrvati i Bosanci i Srbi. Plus tri različite vrste pasa. Toliko bitnih razlika za popunjavanje onih rubrika u našim ličnim kartama i pasošima, i toliko nebitnih za popunjavanje onih komora u našim srcima. Sestra koja je obolela od karcinoma nije umela sakriti koliko joj znači sva ta podrška, takođe na njoj niti jednog trenutka niste mogli primetiti nedostatak volje za životom. Ona je rekao bih bila i najživlja od svih nas tamo. Igrala, pevala, radovala se Novoj Godini kao da će taj karcinom ostati negde tamo u staroj godini, kao da on neće ući sa nama u Novu. Ljudi kažu da ta i takva volja zapravo i pobeđuju najteže bolesti, a ne sami lekovi. A ono što sam na njoj video, govori da je ta pobeda jako blizu. Naravno, jako je bitna i sva ova podrška najbližih. Mislim da je ona i osetila u svakom od nas to. Da joj ta podrška daje još veću snagu i da nikako nije sama u svemu tome što prolazi u poslednje vreme. A na dan moje promocije, iako je bila umorna i od dočeka i od terapija, iako je tog dana bilo loše vreme, ona je došla da mene podrži. Ja vam ne mogu opisati koliko je meni to značilo. Kada vas u toj borbi za nastavak spisalačke karijere podrži neko ko je u borbi za nastavak života, onda jednostavno nemate pravo na odustajanje. Ja neću odustati, a znam i uverio sam se da neće ni ona.