Piše: Slobodan Martinović
Varljivo leto 1990. godine
Slučajnim prelistavaljem kanala, urednica jednog nedeljnika, koja je u tom vremenu imala sedam godina, pričala je o devedesetim godinama. O godinama, kada ona kao malo dete, nije mogla zaključivati, a moja generacija jeste. Ja sam tada bio apsolvent na fakultetu, razmišljao o poslu, iskreno se nadao boljem životu.
Tu 1990. godine pamtim, bio sam na agronomijadi, skupu poljoprivrednih fakulteta tadašnje države Jugoslavije. Skup se održavao u Puli. Bio je to poslednji skup agronoma sa prostora Jugoslavije. Bilo je super, pevalo se, igralo se, niko nije mogao pretpostaviti u koju bedu život može da se pretvori.
Tu 1990. godinu pamtim i po polufinalnoj utakmici Zvezda – Bajern, kada se nebo otvorilo, kako je rekao Milojko Pantić. Utakmicu sam gledao u Puli, svi smo navijali za Zvezdu.
Tih devedesetih moj drug je otišao u Južnu Afriku, iako je radio u državnoj firmi i imao siguran posao. Bio je vidovitiji od mene kako će biti na prostoru Jugoslavije.
Tada se devedestih sve promenilo, najgori su dobili svojih pet minuta. To traje do dana današnjeg, nažalost.
Ostaje nada, da će bolje doći.