Ne znam šta bih ti poč’o kazat.
Čujem žale se na te ve kako na buka kom nema ništa pozitivno. Ima! Ja im kažem da ima.
Bila mi kona na posijelu, baš smo se ono podivanili, aman. Pili smo uvoznu kafu i pušili cigare od tri marke. U furini pucketa dračovina što ju je ćaća posjekao za ogrjev u djedovom gaju. Rusi nam poskupili plin, a i nije neka fora grijati se na plin kad ima furina i drače, nego ovako nahajcaš vatru, jebeš švecki kamin, mnogo je ljepše. Bila mi jučer Amra išvecke, kaže da je ovdje mnogo ljepše, u šveckoj je mnogo zimnije. Unas ubosni je baš onako potaman. Ušveckoj jok.
Mama mi pravila neke babije lijekove, ukuhavala zob, totalno se osjećam kao konj. Mi ubosni imamo iMternet, i na iMternetu piše da zob liječi živce, reumu, čireve, probavu i sve tako u nedogled. I moja mama unas ubosni ima iMternet. I unas ubosni ima zob. Ušveckoj jok. Oni uvoze zob.
Unjih ušveckoj djeca imaju od švecke džeparac trista ojra. Unjih ušveckog ima svega besplatnog. Sve im besplatno al džabe. Mi ubosni od plate zdravstvenom fondu godišnje damo preko hiljadu maraka. I kad odemo ubolnicu unas ubosni onda sestrica traži trijes maraka da ti doktorica pogleda bubreg ili mudo na ultrazvuku. A mi ubosni nedamo da nam gledaju mudo. Šta će nam gledati mudo kad mi imamo zob. Mi ubosni ne moramo dati trijes maraka jer imamo zob, a oni ušveckoj moraju jer nemaju zob.
Mislim da mi je muka od mamine zobi, pa sam sada u dilemi da li da nastavim sa terapijom, da budem ko konj, ili da prestanem i budem majmun kao što sam i bio.
Unjih ušveckoj nema majmuna ni konja, unas ubosni ima.
Čiča-miča i gotova priča.