Katarinu Milošević sam upoznala kao brižnu stariju sestru dvojice sjajnih dečaka. Od ostale dece je izdavajala odgovornost i spremnost da radi i postiže rezultate nebitno da li je reč o učenju u školi ili sređivanju svoje sobe. Takva je i danas. Studira Pravni fakultet u Nišu, završila je prvu godinu, i odslušala drugu, ima prosek deset, do sada je dala sve ispite u predviđenim rokovima. Od strane Opštine Bela Palanka nagrađena je kao odličan student novčanom nagradom. Katarina MIlošević na izgled obična a skroz je neobična devojka koja ima vremena za sve, za izlaske u grad, odlaske na pozorišne predstave, druženej sa drugaricama dok desetke na ispitima na izgled dobija lako znamo da je potrebno puno vremena i truda da bi se savladalo gradivo.
O tome kako ona organizuje svoje vreme, na koji način uči, kako uspeva da održi prosek tako visokim, da li ima kolege koje su slične njoj i kako vidi sebe u nekoj bližoj budućnosti možete pročitati u intervjuu koji sledi :
Olja : Završila si srednju školu kao đak generacije, da li je bilo naporno postići kao tinejdzer takav uspeh ?
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
Katarina : Moja gimnazija ,, Niketa Remezijanski” je moj drug dom. To slobodno mogu da kažem. To je najlepši period i obožavam da ponovo odem tamo. Profesori su divni. Zbog svega toga, nije bilo teško da se postignu odlični rezultati. Učila sam redovno, nikada nisam bila kampanjac, volela sam da budem spremna za svaki čas. Osvojila sam treće mesto na Knjizevnoj Olimpijadi kada sam bila druga godina. Rezultat svega toga je bila Vukova diploma i proglasenje djaka generacije. Paralelno sam i dalje išla na balet. Sve do četvrte godine, kad sam zbog fakulteta morala da prekinem.. Tako da je uz dobru organizaciju i učenje, najbolju gimnaziju i profesore, biti gimnazijalac i djak generacija bila čast!
Olja : Kada si upisivala fakultete šta je bilo presudno u procesu donošenja odluke da upišeš Pravni fakultet?
Katarina : Kroz srednju školu sam više volela društvene nauke. Profesorka srpskog je bila sigurna da cu da upisem knjizevnost. Ja sam razmisljala o Fakultetu politickih nauka, Fakultetu organizacaionih nauka, ali je odluka na kraju pala na Pravni fakultet. Interesovala sam se kod starijih studenata o predmetima, nacinu polaganja ispita, šta je to što bih kasnije radila u životu kada završim fakultet. Odlučila sam se za Pravni fakultet, a nisam ni bila svesna u šta se upuštam.
Olja: Studenti Pravnog fakulteta se obično žale da im je gradivo za ispite nedovoljno kreativno i naporno kao takvo za učenje, da li je tebi sadržaj gradiva zanimljiv i da li ti učenje pričinjava zadovoljstvo?
Katarina: Gradivo jeste jako obimno, i mislim da ukoliko me ne bi interesovalo ono sto ucim da bi mi bilo jako tesko i da bi mi mnogo vise vremena trebalo da savladam ispit. Ima istine u tome da smo možda više opterećeni teorijom i da fali malo kreativnosti. Ali ja se nadam da će praksa kada završimo da bude daleko zanimljivija.
Olja: Koliko sati u toku dana učiš u proseku , kako organizuješ učenje, da li praviš pauze između učenja ?
Katarina: Ja sam hodajući planer. Volim dobro da organizujem svoj dan. Da tačno podelim gradivo, koliko dana učim, kada obnavljam. Vreme za učenje je različito. Ali kada spremam isit, znam da budem po ceo dan u čitaonici, sa pauzama naravno. Uvek se setim mame koja mi kaze,, Porani Jelo i odocni Jelo, i narašće ti klupko Jelo”.
Olja: Kako ti je lakše da prezentuješ svoje znanje usmenim ili pismenim putem?
Katarina: Nama su gotovo svi ispiti usmeni. Meni takav način više odgovara, smatram da treba da budemo dobri govornici.
Olja:Kako reaguju profesori kada otvore tvoj indeks i vide sve desetke?
Katarina: Jedan profesor me je pitao iz koje srednje škole dolazim. Bila sam ponosna da kažem odgovor.
Olja:Da li imati sve desetke omogućava imanje slobodnog vremena, kako provodiš slobodno vreme , šta voliš da radiš, da li izlaziš, baviš li se sportom, imaš li vremena da čitaš ?
Katarina: Sigurno da znači manje slobodnog vremena. Ali fakultet mi je trenutno prioritet i mislim da je logično da najviše vremena odlazi upravo na učenje. Uz dobru orgnizaciju sve može da se postigne. Imam divne koleginice koje su mi postale jako dobri prijatelji. Sa njima volim da šetam, da idemo u bioskop, da gledamo predstave. Na žalost malo čitam dok imam obaveze oko učenja, ali se zato trudim da leti sve nadoknadim.
Olja:Koliko ti je važna podrška porodice i prijatelja?
Katarina: Podrška mi puno znači. Znam pre ispita da se žalim kako sam nesigurna i roditeljima i cimerki i drugaricama. Ali mi je dovoljna jedna poruka podrške koju mi mama napiše pre odlaska na ispit da se smirim i da znam da mogu.
Olja: Interesantno je da nisi otišla iz zemlje kao većina tvojih vršnjaka sa takvim vidom intelektualnih kapaciteta ,zašto si donela odluku da studiraš u Srbiji i da li sebe vidiš u budućnosti u ovoj zemlji?
Katarina: Mislim da fakulteti u našoj zemlji daju veće i šire znanje. Zbog toga su naši studenti koju odu kasnije iz zemlje najbolji lekari, inzenjeri.. Iskreno se nadam da će u Srbiji da nadjem posao. Ne bih volela da odem daleko od svojih najblizih. Ali ako se mnoge stvari u ovoj zemlji ne promene, na žalost, mi mladi moramo svoju sreću da tražimo dalje od Srbije.
Olja: Da li imaš neki vid stipendije zbog proseka koji imaš?
Katarina: Dobijam državnu stipendiju od 8400 dinara mesečno.
Olja: Od strane opštine si dobila novčanu nagradu, koliko ta nagrada znači i na koji način planiraš da je koristiš?
Katarina:To je nagrada za sav trud i rad a ujedno i stimulans za buduća zalaganja. Uvek takve nagrade volim da trošim na putovanja. To su uspomene koje kasnije sebično čuvam za sebe.
Olja: Šta bi kao poruku poslala svojim vršnjacima i uopšte mladim ljudima kojima je svaki vid spremanja ispita ozbiljan napor, kako da olakšaju učenje i na koji način da postignu bolje rezultate?
Katarina: Po meni je organizacija možda i najvažnija. Kada lepo isplaniramo svoje učenje a ne ostavimo sve za kratak period pre ispita, tada ostaje vremena za sve, i za izlaske i druženja. Kod mene je obnavljanje jako bitno. Tada doučim ono što sam propustila, nešto što mi nije bilo jasno razjasnim, a ostalo dobro utvrdim.Trebalo bi da se svako od nas trudi da bude bolja verzija sebe, svakog dana, i na različitim poljima. Ukoliko učinimo sebe boljim i ovaj svet će biti bolji!