Ponekad mi se cini da zelim da pobegnem od sebe negde daleko, ama bas negde daleko takve mi misli dolaze i onda opet se vratim u realnost tu sam gde sam , borim se jer zivot je borba .Mora se tako svaki trenutak je jos jedno prezivljavanje i tako dan za danom sta da se radi mora covek tako da zivi,stvara, radi , trudi se .I opet svatas da nekome nije to po volji ali koga briga za druge , zar one nemaju svoje brige imaju i te kako, ali sladje su im tudje ,bas sladje .Ali ajde to ostavljam sa strane meni mozak radi bre 24 sata ja imam svoje planove, svoj cilj borim se i bas me briga za takve oni nemaju svoje zivote , pa zive druge apsurdno ali istinito cak preuzimaju u identitete .Stravicno, dokle moze da ide ljudska ljubomora ali neka sve njih stigne jednom kazna bozja to je tako , ali sta da se radi od kad je sveta i veka postoje akvi ljudi. A ja u mislima radim, planiram, borim se sta cu drugo jedan je zivot a sve takve nus pojave ignorisem ako treba i prijavim i tacka sada za sve ima leka . Ja grabim kroz svoj zivot i takve bezvredne osobe , pojedinci me ne zanimaju oni sami sebe kaznjavaju time , ali neka za sve ima leka kao sto sam i rekao. I sada i dalje grabim, radim , borim se da dostignem i postignem sve sto sam zacrtao u zivotu jer ja sam takav i ovo je moj zivot jednostavno zivim a za takve bolesnike uopste se ne sekiram oni ce i dalje biti bolesnici takvi su se rodili .Ljubim vas
