Увијек ми је био симпатичан амерички глумац Роб Лоу. Његово име се у оригиналу пише Роб Лове (са „дабл ју“) и на вишезначност његовог имена ме је упутила пјесма српског бенда Бабе – „Роб лове“. Они су ову пјесму називали и химна рада.
Роб Лове је самим тим, у суштини, лично име, али може да се тумачи и као роб новца, односно у служби зарађивања или обогаћивања. На крају, трећа димензија може бити тумачена и као роб љубави, односно човјек који је заљубљен или бескрајно служи некој врсти љубави.
Црни петак но.1
Е па, од јуче љуштим слојеве „црног петка“ који ми одјекују у глави, не дајући ми мира.
Као прво значење, јавља се капиталистичко чедо у смислу појачавање конзумеризма и повећавања потрошње, продаје и зараде, односно повећања профита власницима капитала. Концепт чист као суза.
Ради се увијек о последњем петку у новембру, односно дан након прославе америчког Дана захвалности. То је обичај, логично, настао у Сједињеним Државама и представља почетак препразничних распродаја, односно снажан увод у Божићне и новогодишње распродаје. Што кажу клинци: иде гас!
У Западном свијету ово је већ својеврсна традиција са развијеним појавним облицима као што су: формирање великих редова испред продавница/шопинг молова, великих гужви, сјајних попуста, продуженог трајања на викенд или седмицу након тога, туче и инциденати везани за куповину, итд.
Кажу да име Black Friday потиче од црног дана који тада слиједи за возаче, као и од колоквијалног израза „in the black“ који значи плус, тј. профит за трговце.
У земљама региона се овај дан „шопингхолика“ све јасније профилише и обиљежава у протеклих неколико година. На крају, он није празник и не обиљежава се нигдје званично.
Црни петак но.2
Рекордни бројеви људи који су умрли од проблема узрокованих КОВИД 19 инфекцијом у региону су јуче достигли своје максимуме. Исто слиједи и за новозаражене, макар за Србију и Хрватску, а ни Босна не заостаје много. По мени, то је прави црни петак, а било их је много ове године. Бројеви у Румунији, Црној Гори и Сјеверној Македонији су такође грозни.
Утисак је мучан и свако од нас већ зна доста људи који су се суочили са овом пошасти, а неке и који су преминули. То је друго значење ове синтагме.
Црни петак но.3
И треће, снимци и слике људи који стоје у редовима испред тржних центара или продавница у Београду и Сарајеву оголили су шизофренију коју живимо. Са једне стране ангажовани УПК доктор Раде Панић који плаче уживо у програму јер је снажно потресен оним што види у болници, односно призорима пацијената/људи који се боре за голи живот, а са друге стране млада дјевојка која по изласку из радње коментарише у камеру шта је купила од крпица и како је прошла у шопингу ..
Два свијета, две планете, два магнетна пола, шиза ..
Политичке елите Балкана које воде народе су толико слудиле обичан свијет својим кризним штабовима, контрадикторним порукама, лажима, манипулацијама, правилима струке (које ријетко ко досљедно спроводи), итд. да је ријетко ко остао имун на ове таласе дисонантних, демагошких нота. Напросто, готово је немогуће остати сталожен и нормалан у таквој ситуацији.
И ако је било оно мало повјерења између грађана и политичара, апсолутно је нестало. Нико више ником не вјерује, те не чуде појаве теорија завјере (чекали су са вакцином док не сруше Трампа, Тони Цетински и екипа – корона не постоји, вакцине су већ направљене и само се чека да се неко обогати, и сл.). Све у свему, живимо у својеврсној ентропији гдје је свака породица један мали кризни штаб (к'о што рече једна новопечена министарка у Србији). Али, шта ако немамо породицу?
Даље, јасно је свима да економија мора да функционише, ту нема збора, али да ли је морало баш овако? Да ли су трговци могли да упуте купце на онлине куповину, ако већ државни органи нису кадри да овако нешто одреде?
Менталне пукотине народа се јасно виде, тако да ће се накупљена фрустрација и гњев становништва сигурно негдје излити. Питање је само ко ће је, да ли ће уопште и како каналисати. Нека нам је Бог у помоћи ..
П.С. Диего ин мемориам and Black Friday
На све то, иако је овогодишњи новембар већ садржао петак 13. у ком су се дешавале и лијепе и ружне ствари, јучерашњи петак је ипак обиљежила и смрт великог Ел Пибеа. Читав свијет је искрено жалио Марадонин рани одлазак, али његова смрт није била изненађење за оне који су иоле пратили његов животни пут. Након завршетка активне фудбалске каријере, добaр дио просталог живота му је био лична патња и мучење. На послијетку, има неке симболике у тренутку одласка овог бившег фудбалског чаробњака и „Робина Худа“ модерног капитализма и империјализма, јер се он десио управо уочи „Црног петка“. Као да је капитализму и његовим перјаницама још једном хтио да упери средњи прст и пркосно се насмије и каже: vete a la mierda!