Koliko zapravo Republika Srpska loše ekonomski stoji?
Prije samog čitanja ovog teksta treba ukazati na jedan detalj za sve one koji ga ne znaju: Trenutno živimo u eri jeftnog novca. Tu fazu obilježava niska kamatna stopa na tržistu novca koja je izazvana krizom koja je pogodila Evropu 2012-2013 godine. Zbog krize je ECB oborio kamatne stope da bi privreda lakše povlačila neophodna finansijska sredstva. Tržište se oporavlja i uskoro nam se približava kraj ove ere, te će kamate početi rasti.
E, da se vratimo u našu državu i našu Republiku. 17. Juna Republika Srspka će se opet zadužiti emisijom obveznica u vrijednosti od 35 miliona KM na Banjalučkoj berzi po kamatnoj stopi od 3,5%. Trend zaduživanja putem obveznica je „IN“ u RS ove godine i ovo je šesto izdavanje obveznica Republike. Postavlja se opravdano pitanje da li je ova kamata niska ili visoka? Da li su ta zaduženja povoljna ili ne? Kamata je objektivno visoka. A najbolji argument za to je podatak koji nam dolazi iz entiteta FBiH. 28. Maja Federacija se zadužila na Sarajevskoj berzi emisijom obveznica od 30 miliona KM po kamatnoj stopi od 0,49%. Ne treba previše poznavati ekonomiju da bi se vidjelo da se Federacija zadužuje po dosta nižoj kamati. Slikovito, RS će za 35 miliona platiti i 1,25 miliona kamate po godini, a FBiH za 30 miliona 147 hiljada kamate godišnje. Pored domaćeg tržišta kapitala Republika Srpska je u junu 2018. izašla i na Evropsko tržište i emitovala svoje obveznice na Bečkoj berzi po kamatnoj stopi od 4,75%. Poređenja radi, par mjeseci nakon toga je Grčka odlučila da emituje obveznice na istoj berzi prvi put od bankrota. Grčka ih je emitovala po stopi od 3,75%. Grčka važi za najgoru ekonomiju Evrope. I dok je ovaj potez RS prenešen kao istoijski pozitivna činjenica, moje mišljenje je da je to samo pokazatelj koliko smo ekonomski slabi.
Ali zašto su kamatne stope na emitovanja obveznica Republike Srpske toliko visoke? Da li je u pitanju neka namještaljka čika Soroša, stranih ambasada, britanskih špijuna? Da li su se to zapadnjaci urotili protiv nas pa nas sabotiraju i vuku u dužničko ropstvo? U ovome slučaju teorije zavjere nemaju uporište. Kamtana stopa na slobodnome tržištu se formira prije svega u odnosu na finansijsku sposbnost emitenta. Što znači, što je emitent pouzdaniji i ekonomski jači to su niži procenti. Slikovito, emitent izađe na berzu i ponudi kamatnu stopu od npr 1%, kupci procijene u odnosu na sposobnost emitenta da li im je to rizična i visoka investicija, da li će njihova investicija biti isplativa, pa ako procijene da nije – kupe, ako procijene da jeste - ne kupe. Tako, da bi mi privukli ikoga u Evropi da investira u naše obveznica moramo ponuditi stopu od skoro 5%. U Evropi ne postoji država koja se zadužuje po ovako visokim kamatnim stopama kao Republika Srpska. Što znači da nemaju povjerenja u nas, da se boje da će im novac propasti, što znači da smo ekonomski najslabiji u Evropi. Zašto se ovome ne pridaje dovoljno pažnje?! Zadužuju nam nerođene naraštaje i svi ćute. Valjda „samo da se ne puca“.
U današnjici se jačina mjeri ekonosnkom snagom, snagom privrede. Danas u Evropi nije pucanje ako meci lete nego ako ekonomija propada. A mi u propast srljamo li srljamo. Još nije kasno da se situacija promijeni, ali se moraju korjenite promjene uraditi i desiti. Jasno je da ova garnitura ljudi to ne može, niti zna, niti želi uraditi. Zato za dobrobit sebe i svojih pokoljenja moramo početi da mijenjamo ovaj sistem i ovakvo vođenje Republike.
