Nekad nas zivot iznenadi kada se ne nadamo i zato cini mi se ponekad da je sve uzaludno , ali ipak se borim zivim zivot svoj , sta drugo da radim .Opet i opet me nesto iznenadi i nikako ne mogu doci sebi , ali ipak moramo ziveti taj osecaj u nama za borbu , boriti se znaci ziveti iako nas zivot mnogo puta samara iako nam ne dozvoljava skroz da se opustimo da uzivamo. Da budemo srecni. Sve nesto se ispreci i trazimo to svetlo na kraju tunela i sta kada tamo stignemo dali ce svemu biti kraj , kazu da u raju covek vidi to svetlo ali niko nije rekao sta je pozadi , niko nije ni pomislio na to . Mozda su to samo price , mozda je ipak toa samo neka varka kao i sav ovaj virtuelni svet kada mislite da imate prijatelje a u stvari oni su samo na slikama nista drugo gledate slike i brojevee .Strasno , ali je takvo vreme doslo covek ne moze se odrediti konkretno za nista u sta d se veruje , ja ipak verujem u tu neku moc , neku silu postoji to mora da postoji , nesto sto ovaj zivot okrece, pokrece tu mora biti necega nije sve to samo onako. Ovaj svet je nekako nastao i borim se da dodjem do tu svetlost na kraju tunela da vidim sta ima , pa sta bude neka bude . Nije mi lako priznajem ali se borim nista mi drugo ne preostaje i sve bolesti, brige koje me zadese u zivotu nekako resavam , jer se tako dragi moji mora jer to je ipak zivot svi smo mi goste na ovom svetu , svako od nas je preodredjen za nesto i tako dan po dan , zivot prolazi a mi moramo da zivimo da se borimo .
