Danas sam imala čast da razgovaram sa psihološkinjom Radmilom Stupar koja ujedno radi ne samo kao kao psiholog,već je i pisac,rešava probleme,dileme i često gostuje u televizijskim emisijama sa ciljem da pruži pomoć roditeljima i deci u podizanju kvaliteta na viši nivo.Sve uspeva da postigne a pored posla ona je uspešna majka,brižna supruga i ćerka,i prijateljica na koju se možete uvek osloniti.Kada sam je upoznala pre više od desetak godina imala je isti osmeh na licu koji ima i danas.Sačuvala ga je,i zahvaljujući njemu i danas pleni sve oko sebe.Kako je donela odluku da se bavi psihologijom,koliko je bilo teško istarživati ljudsku dušu petnaest godina unazad,deset godina u kontinuitetu uspešno pomagati drugima da se bore sa svojim problemima a ujedno pronaći vremena za svoju porodicu otkriva nam Radmila Stupar Đurišić u intervjuu koji sledi.
Otkud baš psihologija ?
Kad sam bila mala znali su da kažu za mene : “Ova mala će da napravi čudo !” Kako je psihologija ta koja izučava čuda ljudske duše uverena sam da smo se sudbinski pronašle dok sam tražila svoj identitet u vremenu 90- tih, kada i oni koji su znali šta su nisu imali jasnu sliku kuda trebaju da idu . Raspad Jugoslavije praćen građanskim ratom u moju porodicu je uneo nemir i mnogo boli. Snovi o lepom svetu koji nas okružuje zamenile su realne slike ljudi u redovima za hlab i mleko. Sećam se da je trebalo da odaberem srednju školu a roditelji su insistirali na gimnaziji. Tada sam htela nešto što će mi dati znanje sa kojim mogu da pobegnem iz zemlje koju tad i nisam baš puno volela. Izborila sam se sa roditeljima i 4 godine srednje medicinske škole donele su ljubav prema ljudskoj psihi. Čini mi se da je presudna stvar bila u tome da sam preživljavajuci svoju adolescenciju negde uvidela da ono što vidiš nije uvek baš tako. Negde sam unutar sebe shvatila da je emocija mnogo važna stvar i da oni koji znaju da je kontrolišu mogu mnogo lepo živeti. Psihologija nas uči kako sa emocijama napraviti jedan savez sa kojim sve u životu bude lakše ,tako sam ja tada kao adolescent izučavajući ovu divnu nauku, zavolela ne samo sebe,već i zemlju i ljude koji me okružuju .Tako sam od emocionalno nestabilne djevojčice napravila veselu studentknjinju koja je neustrašivo koračala putevima psihološke nauke na kojima se nalazi i sada kao diplomirani psiholog.
Da li je bilo naporno studirati u otežanim uslovima za vreme bombardovanja,kako si spremala i polagala ispite za vreme rata ?
U toku bombardovanja, pre podne sam volontirala u seoskoj ambulanti a popodne učila. Ne znam da li je bilo lako ili teško,u tom periodu bilo mi je važno samo da pomognem drugima . Jedino čega se sećam je odlučnost da mi ni Nato diktatori neće stajati na putu kojim sam krenula . Moj način borbe protiv bombi nije bio takav da sam nosila metu na glavi. Ja sam se borila znanjem. Učila sam bez obzira na paniku i loše vesti koje su nas okupirale . Položila sam u junskom roku sve ispite iz te godine i danas živim u uverenju da sam ih na taj način zaista pobedila.
Kog profesora se najradije sećaš,i koliko ti znači što si dobila svoje mesto zajedno sa profesorima koji su ti predavali u monografiji fakulteta ?
Ja se sećam svih profesora. Ratne godine i dislociranje fakulteta napravilo je dobar teren za prikazivanje ljudske prirode. Svi profesori su imali priliku da pokažu svoju kolegijalnost, sručnost, dobronamjernost ili svoju patologiju. Ja ih sve pamtim a divno je to što znam da se i skoro svi sećaju mene. Neizmerno sam bila srećna sto se moje ime našlo u monografiji fakulteta. Divan je osećaj kad imate i potvrdu da ste ostavili kvalitetan trag.
Koliko je udaja i preseljenje iz Srbije za Crnu Goru uticalo na tebe ? Koliko te promenilo kao psihologa roditeljstvo,uloga supruge ,da li te uopšte promenilo ili ne ?
Iako svako iskustvo bar po malo menja čoveka ja nemam osećaj da sam se promenila. Mislim da je ovaj osećaj ustvari potvrda da jesam ali da su promene razvojnog karaktera u očekivanom i željenom smeru te ne odaju različitosti u ponašanju. Ja se i dalje družim sa istim ljudima sa kojima imam povezanost iz detinjstva. I dalje iz petinih žila izvlačim snagu kada se borim da dokažem da sam u pravu. I dalje pevam igram i vrištim na sav glas kada sam i srećna i tužna. I dalje volim čoveka u kog sam se zaljubila jednog decembarskog jutra 97.i idalje sam spremna da sa njim prodjem kroz sve ono sto nam život sprema. Jos uvek se plašim tatine kritike i osećam najmoćnije u maminom zagrljaju. Rodila sam troje dece i toliko sam zadovoljna onim sto sam dobila da mi postaje krivo sto ih nisam rodila još. Crna Gora je predivna zemlja koja nije daleko od Srbije. Sve je to isto. I ovde imate ljude i ne ljude. Uvek ćete naći prijatelje i podršku ako znate kako da tražite. Ja tražim otvorenog srca i bez interesa. Kada vas ljubav vodi a razum krči put, naoružani odlučnosću, radnim navikama i zdravom ambicijom uspeh je zagarantovan. Ja sam uvek odavala sliku srećne osobe. Govore mi da sam bila srećno dete vesela tinejdzerka. Druželjubivi student i razdragana devojka. Mozda je promena u tome da u odraslom dobu ja sve ovo sto su drugi videli stvarno i osećam.
Deset godina unazad si puno radila,istarživala , pisala , a produkt tvog rada je izuzetan poduhvat sa izdavanjem knjiga , kako bi ih predstavila publici koja nije imala mogućnost da ih pročita ?
Moje knjige nemaju naučni karakter.Ja ih posmatram kao kreativan način da informišem decu o načinima kako da svoj život učine kvalitetnijim. Jedino autorsko delo je Minja Psiholoskinja Stručnjak za dileme i problem koja ceka svoje treće izdanje. To je knjiga koja se bavi odgovorima na 13 dilema i problema koje deca imaju. Recimo, Zašto odrasli lažu a na nas decu se ljute kada to radimo, ili, Zašto mi moramo u 9 u krevet a roditelji mogu još da ostanu. Tri druge knjige se bave specificnim problematikama, padom pažnje i koncentracije, adolescencijom i zloupotrebom supstanci. Ono sto u njima piše nisam smislila ja. Ja sam se samo potrudila da sve ono sto piše u strucnoj literaturi predstavim na način razumljiv mladim ljudima koji nemaju znanja iz oblasti medicine ili psihologije. Trudila sam se da rečenice budu krake, jasne a da štivo bude pregledno i neumarajuće.
Kakve su reakcijetvojih čitalaca koji se već godinama unazad druže sa Minjom psihološkinjom i da li si postigla željeni cilj koji si postavila pre pisanja knjige ?
Želala sam da knjige imaju informativni karakter i fidbek koji imam govori mi da sam u tome sam uspela. Ono Što sigurno znam je da od kad se pojavila Minja Psihološkinja na psihologe se ne gleda kao na neke tete kod kojih se ide po kazni jer nešto nisi dobro uradio (u Crnoj Gori je uglavnom bila takva situacja). Minja Psihološkinja je pokazala da postoje psiholozi koji se bave razvojnim problemima i kod kojih se ide ne zato sto si loš nego zato sto hoćeš da budes bolji. Negativne kritike koje stignu do mene uglavnom su u domenu da sam previše ležerna, da prviše uprošćavam a i da odsustvo stručnih termina u mom pisanju ustvari umanjuje kvalitet napisnog. Lično se ne slažem sa takvim komentarima i neizmerno mi je drago da svaka kritika koja je dosla do mene ustvari nije kritika nego potvrda da sam uspela u onome sto sam naumila. Da li je osećate narcizam u pethodnoj recenici? Nije mi to bila namera. Želela sam reći da su reakcije skoro baš onakve kako sam planirala da će biti ali i ja trebam sada biti iskrena. Minja Psihološkinja je produkt petnaestogodišnjeg naučno istraživackog rada i desetogodišnje psihološke prakse. Kada nečemu posvetite toliko vremena,koliko sam ja posvetla stvaranju Minje, verujte mi da je mala verovatnoća da to ispadne neuspešno, nekvalitetno ili na bilo koji drugi način loše. Otkricu vam slobost Minja Psihološkinje. Njeno lice je moje lice od pre 6 godina. Imam sreće što još nisu vidljive promene ali mislim da ću uskoro morati traziti drugo rešenje. Moram osmisliti Minju nekako drugačije pre nego što dežurni hejteri počnu da broje bore na mom licu.
Sa kakvom problematikom se najčeše susrećeš danas kao psiholog a sa kakvom kao roditelj,a sa kakvom kao pisac ?
Svugde je ista problematika. Dvostruki, trostruki,standardi ili nemanja standard uopšte.Kako neko nešto može a neko to isto ne može. Zašto ne postoji uvek nagrada za dobra dela ili kazne za zlodjela. Zašto se dobre stvari dešavaju i lošim ljudima ili zašto se loše stvari dešavaju dobrima. Zašto na istu stvar svi često gledamo drugačije. Zašto se ne volimo više i zašto je tolerancija različitosti tako jasna i prihvatljiva kao teorija a tako neprimenjiva u praksi.
Da li možeš da nam otkriješ svoje planove ?
U pripremi je igračkica od drveta koja je napravljena po mojoj zamisli i nosiće ime Minjina mozgalica. Nadam se da će od septembra biti u prodaji po svim većim igračkotekama u Crnoj Gori i verujem da će se dopasti ne samo deci već i odraslima.
Volela bih da nastavim sa izdavackom delatnošću i da pripremim jos nekoliko knjižica. Volela bih da napišem i Minju Psihloškinju 2 sa novih 13 pitanja i odgovora. Volela bih da ponovo snimamo Minju u okviru neke dečije emisije. Volela bih da mi posao sudskog veštaka donese otvaranje kancelarije samo za tu namenu. Sve ono što bih ja volela jeste ono što bi neko nazvao ciljevima ili planovima ali ja te reči više ne koristim. Skorašnja porodična dešavanja su me navela na novu retoriku.
Odlučila sam da više ništa ne planiram već samo da želim.
Život brzo prolazi. Deca rastu velikom brzinom i neće uvek biti tu da nas vuku za rukav oko svake sitnice. Želim da sto više vremena provodim sa mojom porodicom i prijateljima. Iskreno se nadam da ću imati snage da kvalitetno izbalansiram privatne i poslovne težnje. Ja kao pravoslavni vernik , nadam se da cu Svevišnjem pokazati zahvalnost za sve blagodeti kojima me je darivao. Ja kao psiholog nadam se da ću onom istom istrajnošću i upornošću kojom sam sticala znanja u narednom periodu uspeti pomagati drugima da dostignu svoj osećaj uspešnosti. Ja kao supruga i majka nadam se da ću uspešno odgovoriti izazovima kvalitetne funkcionalnosti savremenog doba. Ja kao prijatelj, znam da ću dati sve sto je u mojoj moći da širim pozitivne vibracije i svojom zaljubljenošću u život možda još nekog uspem ubediti da je Svet jedno divno mesto gde žive dobri ljudi .