Treba povesti rat protiv svih ovih bučnih stvari, protiv automobila i smrdljivog gradskog prijevoza, protiv računala i televizora koji zuje, protiv strojeva i mašina. Previše je buke koja zaglušuje ljudski razum, on nema kad da misli, ne ide mu ni kako. Suton pada nad gradom, predivna izmaglica od smoga, nebo više nikad neće biti bistro pred zalazak, na horizontu. Bacam pogled u vis i promatram romantično kretanje kranova u tom sutonu. A ljudima je sve pojavno zanimljivo, izgleda, otkad su se vratili u špilje. Prate suludo svaki novi model i oblik tehnologije koja buči. Sada je proizvode i bezvučnu. Taj glib nađe način da nas proguta.