Teška se mržnja u ljude uvukla,
iako su svi gospoda i dame,
u demokratiju se ona obukla,
i živi sa nama rame uz rame.
Mnogo smo kivni, zavidni, bijesni,
sve drugačije od našeg nam smeta,
crveni, plavi, lijevi il’ desni,
sve nam to postaje za napad meta.
Mržnja nam razara duše naše,
i tako nam prolaze sati i dani,
sada smo balije, četnici, ustaše,
do juče smo bili svi partizani.
Puno se mrzimo, a oni to vole,
zavade nas pa vladaju nama,
otvaraju klubove, zatvaraju škole,
jer škola je svjetlo, a treba im tama.
Polja nam pusta, a mržnja se sije,
uspjeva bolje od pšeničnog klasa,
mediji tvrde da niko gladan nije,
al’ izvjesno je da nema nam spasa.
Loše se živi, ali ima se volje,
za napad na druge direktno u glavu,
trudimo se ko će napasti bolje,
jer oni su zlikovci, mi smo u pravu.
Nezadovoljstvo svuda, svačim i svime,
odsustvo razuma, a obilje kiča,
kod sagovornika samo čujemo ime,
i ne slušamo šta nam to priča.
Probudimo se, iz tame izvirimo,
mržnja baš nije po Božijoj volji,
počnimo svuda ljubav da širimo,
biće nam bolje kad budemo bolji.
ZA KONKURS