Koža je organ koji pokriva celo telo, ali su njena debljina i kvalitet različiti na raznim delovima tela. Koža je najtanja na kapcima (0,5 mm), a najdeblja na tabanima (3 mm). Najnežnija je na licu, najsuvlja na vratu, a najgrublja na rukama i nogama. Poseban kvalitet ima koža na kosmatim delovima tela.
Brzina obnavljanja površinskog sloja kože smanjuje se s godinama.
Kožu čine tri sloja od kojih svaki ima posebnu funkciju. Površinski sloj kože naziva se pokožica. Ona se sastoji od više slojeva ćelija. Najdublji sloj pokožice sastavljen je od ćelija sposobnih za deobu, dok gomje slojeve čine izumrle rožnate ćelije . koje se neprestano ljušte, odnosno perutaju. Na taj način se izumrle ćelije sa površine kože stalno zamenjuju novim, pri čemu se brzina obnavljanja ovog sloja smanjuje s godinama. Debljina pokožice zavisi od debljine orožalog sloja i različita je na raznim delovima tela. Ćelije pokožice sadrže i pigment koji određuje boju tena.
Aktivnost lojnih žlezda je osnovni faktor koji određuje tip kože i kose.
Drugi sloj kože je aktivni deo koji se sastoji od zbijenog vezivnog tkiva sa bogatom mrežom krvnih sudova. U njemu su smešteni znojne i lojne žlezde, nervni završeci i folikuli dlačica. Izlučivanje žlezda vrši se kroz pore koje predstavljaju izlazne kanale i mogu se, ako se koža ne čisti, zapušiti i izazvati pojavu mitesera i bubuljica. Aktivnost lojnih žlezda koje se nalaze u ovom sloju određuje tip kože i kose. Znojenjem se preko kože izlučuju mnoge štetne materije, a istovremeno reguliše telesna temperatura. Nervni završeci omogućavaju koži da funkcioniše kao čulo dodira.
Zaštitu kože od uticaja spolja obezbeduje kiselinski omotač.
Treći sloj čini rastresito vezivno tkivo koje može primiti znatne količine soli i vode, a prema uhranjenosti i tanji ili deblji sloj masti. Ovaj sloj se naziva potkožno masno tkivo.
Osnovne funkcije kože su: zaštita celog tela od spoljašnjeg uticaja, regulisanje telesne toplote, izlučivanje štetnih materija i osećaj dodira.
Zaštitu kože od bakterija i drugih štetnihuticaja spolja obezbeđuje kiselinski omotač sastavljen od znoja i loja i njihovih emulgatora, kao što su npr. belančevine. On predstavlja vrlo nepovoljnu podlogu za razmnožavanje bakterija. Ako je koža zdrava ovaj omotač je raspoređen ravnomemo po celoj površini kože. Osim toga što ima zaštitnu ulogu, on daje koži mekoću i gipkost.
S obzirom da je ovaj omotač neophodan i za zdravlje i za lepotu kože, a da se on prilikom svakog pranja ili čišćenja skida, koži je potrebno omogućiti da ga stalno obnavlja. Zbog toga bi za pranje, čišćenje i negu lica trebalo koristiti slabo alkalna sredstva ili još bolje neutralna ili blago kisela, da se na koži ne bi zadržavali tragovi alkalnih supstanci koji onemogućavaju ili otežavaju ponovno uspostavljanje kiselinskog omotača. Kiselost i alkalnost mere se pH vrednostima, pri čemu vrednosti od 1 do 7 označavaju kiselost, 7 neutralnost, a od 7 do 14 baznost. Zdrava koža ima pH od 5,5 do 6,5.
Tip kože određuju masnoća koju luče Iojne žlezde i vlaga koja nastaje nevidijivim isparavanjem kože.
Tip kože određuju dva faktora: masnoća koju luče lojne žlezde i vlaga koja nastaje nevidljivim isparavanjem kože. U zavisnosti od njihove količine i odnosa koža će biti normalna, suva ili masna. Normalna koža, za razliku od suve, ima dovoljno i masnoće i vlažnosti, dok masnu kožu karakteriše višak masnoće. Prema tome, masnoća i vlaga čine osnovne faktore u nezi kože.
Međutim, bez obzira na osnovni tip kože koji imate, treba da znate da se koža na pojedinim delovima tela ipak razlikuje i da će po pravilu, na primer, na vratu biti suvlja, a na leđima masnija. Ove razlike su uslovljene strukturom kože, brojem i rasporedom lojnih žlezda i dr. Prema tome, različiti delovi tela zahtevaju i različitu negu, kako u pogledu primene specifičnih postupaka, tako i u pogledu preparata koji se pri tome koriste.