Tačno je da naše telo samo proizvodi holesterol i tačno je da mu upravo ovaj molekul omogućava sprovođenje raznih funkcija, kao što je, između ostalog, sinteza hormona. Međutim, naš organizam proizvodi onoliko holesterola koliko mu je potrebno i u tom slučaju govorimo o takozvanom dobrom holesterolu. Pretpostavljate, ili verovatno i znate, postoji i onaj loš holesterol koji mi sami „proizvedemo“ i to kroz proces ishrane. Unošenje štetnih masti u organizam oštećuje, tačnije, zapušava naše krvne sudove što dalje dovodi do brojnih srčanih oboljenja. Ishod vam je jasan. Od srčanih oboljenja i moždanog udara koji su uzrokovani povišenim holesterolom odlazi više života nego u slučaju raka pluća ili raka dojke za koje se takođe smatra da su danas česte bolesti iliti bolesti 21. veka. Dakle, stanje je dovoljno alarmantno da se zapitate na koji način možete pomoći sebi i svom zdravlju.
Ishrana je najvažnija
Osim fizičke aktivnosti koja je blagotovorna za celokupan organizam, ishrana je još jedna stvar o kojoj treba povesti računa. Samo male korekcije mogu učiniti čuda kada je u pitanju nivo lošeg holesterola, a rezultati se vide već nakon nekoliko nedelja ovakve „dijete“. Ono što treba izbegavati svakako su proizvodi životinjskog porekla, kao što su meso, jaja i mlečni proizvodi, a u ishranu treba uvrstiti što više antioksidanata i to voća i povrća, naročito ukoliko su ove namirnice još i bogate vitaminom C i beta karotenom.
Ipak, nije sve crno ili belo
Važno je naglasiti – ne bi trebalo praviti ovako striktnu podelu na ono što je dobro i ono što je loše, jer i u toj podeli postoje nijanse. Na primer, kada je reč o mlečnim proizvodima i prerađevinama, trebalo bi izbegavati ponomasno mleko, punomasne sireve, pavlaku, šlag, kajmak i puter, ali dozvoljeni su obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir i posni sirevi. Kada je reč o jajima, belance je dobro, ali ne i žumance. Beli hleb, peciva, grickalice i lisnato testo treba zameniti crnim ili ražanim hlebom, sojom ili pirinčem. Kada je reč o mesu, gurmani, zaboravite na svinjetinu, govedinu i jagnjetinu, paštete, salame, iznutrice, kobasice, čvarke i slaninu i počnite da uživate u plavoj i beloj ribi, ćuretini i piletini, šunki, pršuti i pilećim ili ćurećim prsima. Sve vrste povrća, osim krompira su dozvoljene, a kada je reč o voću, na listi zabranjene hrane se nalaze grožđe, banane i kandirano i sušeno voće. Dalje, maslinovom ulju recite „da“, a odbijte svinjsku mast. Majonez i kečap su takođe zabranjeni, ali možete uživati u drugim omiljenim začinima.
Verovatno vas najviše brine šta od zadovoljstava možete da „zadržite“, a šta morate da izbacite iz ishrane ukoliko želite da smanjite nivo lošeg holesterola. Nažalost, slatkiši su prilično loši, a u obzir jedino dolaze oni sa veštačkim zaslađivačima, dok šećer, med, čokolada, sladoled, džem, torte, kolači i druge poslastice nisu dobrodošli na vaš meni. Čaj i kafa bez ikakvih dodataka, kao i mineralna voda i prirodni voćni sokovi se i dalje mogu nalaziti u vašoj svakodnevnoj ishrani, ali moraćete da zaboravite na sokove iz tetarpaka, gazirana pića, pa čak i sva alkoholna pića.