Već par godina razmišljam da se „ispišem“ iz sindikata. Nema tu ni „r“ od zaštite radnika ili bilo čega drugog. Jedino „r“ koje ima korist od sindikata je Ranka Mišić koja duška kao veprić u mladoj hrastovini u lepoj platici koju prima za ono što ne obavlja i od dogovora sa vlašću u kojima koristi ovo prvo beskorisno „r“ kao adut iz rukava da bi stekla nove proplanke pune hrastovine što u Beogradu, što negde drugde. Reći će mnogi „eh sad on misli da je otkrio toplu vodu“. E pa jesam otkrio toplu vodu, a sad ćete pročitati i kako.
Svi, osim mene, izgleda znaju da je ulazak u sindikat dobrovoljan. Izgleda da niko, osim mene, nije potpisao nikakav ugovor sa sindikatom kada je pristupao istom. Mada se ni ja ne sećam da sam to uradio. Jedino ako me prvo nisu uspavali sindikalnim pričama, na nekom od sastanaka, pa mi onda onako nesvesnom zgurali olovku u ruku i mrdali je gore- dole dok nisu nažvrljali moj potpis. Odem ja prošle sedmice da prijavim u računovodstvo da mi više ne odbijaju sindikalni harač od plate i da više neću da budem u istom, kad ono „moraš da napišeš izjavu zašto napuštaš sindikat“. Pa zar kada istupaš iz organizacije koja je na dobrovoljnoj bazi moraš da se pravdaš što je napuštaš. Pa nisam se učlanio u „slobodne zidare“, nego u organizaciju koja se brine o pravima radnika. Napisah ja i to i pomislih da su moji sindikalni dani prošlost. I tu se grdno pređoh. Kada sam pristupao sindikatu nisam imao pojma da sam pristupio onom sindikatu koji potiče još iz najboljih vremena prohibicije i samog Al Kaponea. Onog sindikata koji je članarinu „uterivao“ bejzbol palicama. Onog sindikata koji je vodio računa o etimologiji pa je za članarinu imao lepše ime „reket“.
Dođem ja jutros na posao kao i svako jutro, još pre prvih petlova, kad imam šta i da čujem. Na hodniku ispred mene se pojavi službenica iz računovodstva koja mi saopšti: „Rekao je predsednik sindikata da ne smem nipošto da prestanem da ti odbijam sindikalnu članarinu. Donesen je novi sindikalni akt gde je tako propisano. Kada istupaš iz sindikata dužan si još tri meseca da plaćaš članarinu, kako mi predsednik objasni to je u slučaju da se predomisliš“. Je l’ sada vidite da sam otkrio toplu vodu? Ko je ovo znao? Niko! E pa ja znam. Jest’ da sam to saznao na teži način i da sam u prvi mah pomislio da sam ušao u prostorije M:tela, ali saznah pre vas. Koliko sam shvatio sindikat jeste dobrovoljan kada ulaziš, ali ne i kada izlaziš. Onda se plaćaju “penali”. Sva sreća da sam se sada odlučio na taj korak, da sam još malo sačekao uveli bi i zatezne kamate, pa onda obrede u kojima se sam bičuješ po golim leđima u cilju da odustaneš od istupanja. Na kraju možda ubace i ritual gde onaj koji je rešio da istupi iz sindikata prolazi kroz špalir sindikalaca naoružanih bejzbol palicama, čisto da mu pomognu da se lakše predomisli i ostane. Sad sam bogatiji za još jednog prijatelja. Osim M:tela imam i sindikat kao vernog drugara.
Da verujem u Boga, zamolio bih ga da me ubuduće poštedi prijateljstava.