Piše: Slobodan Martinović
Srpska desnica
Srpska desnica, nazvana kroz razne likove, organizacije, kojima smetaju karikature, kulturni sadržaji drugih naroda, uništava sve ono lepo u srpskom narodu. Neću da verujem da ono što oni promovišu zastupa većina Srba. To nije Srbija.
Nije valjda smisao života proživeti ga samo kao Srbin. Niti smo birali roditelje, niti znamo kuda idemo, ali se vrtimo oko etniciteta kao na ringišpilu. U mojoj proporciji života etnicitet je prisutan kroz dedu Petra, solunca koji je prešao Albaniju. Za razliku od raznih boračkih udruženja, njegovo nije tražilo ratne dnevnice već su se vratili na svoja imanja, od kojih su živeli.
Takve Srbije ja ne videh za svog života.
Kreatori srpskog nacionalizma u poslednjih tridest godina nisu pročitali nijednu knjigu o znamenitim Srbima. Zato, i jedni veličaju Dražu Mihailovića a ne pominju Kralja Petra, Kralja Aleksandra, Slobodana Jovanovića, Kneza Pavla, itd. Ubistvo Kralja Aleksandra, u Marseju, bila je Hitlerova zavera, na svom putu osvajanja sveta. Pod naletom fašizma, nacizma i odlično organizovanog komunističkog pokreta, srpska inteligencija je razbijena na deliće. Ostale su razne Draže i ostali, u nekom sećanju, da daju loš primer mladim ljudima o srpskom etnicitetu. A čitavom narodu etiketu da smo svi takvi.