Danas je, predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik bio u posjeti Vatikanu, gdje se sastao sa poglavarom Katoličke crkve, papom Franjom. Nakon sastanka se naciji obratio pismom.
Draga nacijo,
Javljam vam se iz Rima, iz prijestolnice Katoličke crkve, Vatikana. Sastao sam se sa papom Franjom. Nisam bio sam, poveo sam i Željku. Bilo mi je jako teško papi objasniti da ja iako sam predsjednik Bosne i Hercegovine želim da ona nestane. Nacijo, papa iz nekog, meni neobjašnjivog razloga želi da mi svi živimo zajedno, da se ne mrzimo i da promovišemo mir i toleranciju. Odmah sam, draga nacijo, shvatio da je i on pod utjecajem bošnjačke politike i da mrzi Republiku Srpsku. Nadao sam se, nacijo, da će odati poštovanje Srpskoj i poljubiti moje srpske noge, ali nije.
Pitao me i za katolike u našoj Srpskoj. Rekao sam mu da to nije njegova briga i da mi imamo našeg Dragana, koji je i veći katolik od njega i da njemu ne smeta što smo protjerali sve katolike. Nije mu, nacijo, bilo pravo, ali shvatit će on da smo mi Srbi nebeski narod i da je bolje da ne živimo sa katolicima. Željka ga je pozvala da dođe u Banja Luku narednog 9. januara i da povede našu vojnu paradu. Nisam siguran da je pristao, kao da mu smeta naše pravo(na)slavlje. Čak sam mu predložio da i njegova garda prodefiluje sa našim rezervnim sastavom jer bi se njihove ljubičasto-narandžaste nijanse baš slagale sa našim plavo-crvenim.
Zamislite, draga nacijo, da nije htio staviti našu, srpsku, zastavu, već samo onu njihovu vatikansku i onu drugu, muslimansku, plavo-žutu. Zamolio sam ga i da koji put negira genocid i da će to puno doprinijeti našim, srpsko-vatikanskim odnosima, a on navalio na Bosnu i odnose sa Bosnom. Odmah sam mu rekao da je mene biralo 300 000 Srba, a njega koja desetina kardinala, koji pritom uopšte nisu Srbi. Draga nacijo, iskreno, među nama, ja mislim da on uopšte nije legitimni katolik.
Pomenuo sam ja njemu, draga nacijo, i naše heroje Mladića i Karadžića, a on navalio na Haške presude. Stekao sam dojam, nacijo, da on uopšte ne vjeruje da je Haški tribunal sud protiv Srba i našeg nebeskog naroda. Izrazio sam žaljenje što je izgorjela ona neka katolička crkva u Parizu, ali sam mu rekao da moji ljudi u SNSD-u misle da je to kazna jer su nas bombardovali i jer su stavljali zastavu tzv. države Kosovo.
Na kraju sam ga, draga nacijo, zamolio da se moli za moju doživotnu diktaturu i da zapjevamo „Ne može nam niko ništa“. Tada me čudno pogledao i rekoše nam oni njegovi da je sastanak završen. Uopšte ne znaju tu divnu pjesmu.
Vraćam se ja, nacijo, vama. Vi me puno bolje razumijete, a i volite zapjevati. Lijep je Vatikan i Rim, ali Laktaši su puno ljepši, a i imaju manje katoličkih crkava, a o džamijama da ne pričam.
Vaš,
Milorad
*blog je satira i satiričnog karaktera