Kad se u Sarajevu "dešava narod" maše se Jugoslavenskim zastavama.
Ljudi moji ponekad ne mogu da se nadivim samoj sebi i svojoj inteligenciji i sposobnosti procjene.Ma pravi sam profiller.Odlučila sam da i sadašnji nick promijenim u profiller.Evo i zašto. U vrijeme ovih protesta u Sarajevu cijeli dan sam bila na linku sa prijateljima koji su otišli.Poručivali su mi /naravno od šale / preko facebooka da se više neće sa mnom družiti jer sam ih izradila za kafu ispred Parlament.Ja ih uporno zovem na Vrelo Bosne, ali oni neće.Kažu-dešava se narod i hoće da su dio toga.Poručila sam im da su malo prestari pa bi trebali biti i preozbiljni za tako naivne floskule, a oni su uzvratili da nisu oni već da sam ja očito ostarila.Možda i jesam.Ko zna? Jest da sam sabrala i imam lijepih godina, ali i nagomilala svakojakog iskustva.
Tako inače imam loša i iskustva i mišljenja o nekakvim dešavanjima naroda, protestima onako spontanim...Spontanim vraga! Kad sindikat prosvjete ogranizuje proteste podržavam, kad sindikat željezničara štrajkuje podržavam jer štrajkuju sukladno Zakonu o štrajku kao i prosvjetari.Kad GRAS- ovci obustave saobraćaj NE PODRŽAVAM. Ne zato jer se skupilo nekoliko bukadžija, galamdžija koji još uijek rade za bivšeg direktora.Dok taj direktor nije postao bivši te iste bukadžije su bile na platnom spisku,a u stvari su bili direktorovi zaštitari za ovakve situacije: ako nekom padne na pamet obustava ,zaštitari /čitaj: hrmpalije/ dođu i stvar se sredi zavrtanjem ruke.E, ipak direktor odleti, ostavi upropašteno preduzeće i pedesetak hrmpalija na platnom spisku što u menzi, što u administraciji.Sad oni promijenili posao i umjesto da,kao nekad, smiruju štrajkače oni sad podstiču na nered i nerad.Plaćeni i za prvi i za ovaj drugi zadatak. I dobro ga obavljaju. Terorišu stotine radnika i hiljade građana.Zato GRAS i GRAS-ov način ne podržavam. A kad državni službenici zaprijete štrajkom meni lijepo dođe da se nasmijem. Kad moje kolege spomenu sindikalni dogovor sa glavnim i odgovornim ja se zacenem od smijeha.Kakav razgovor? Kakav dogovor? Saslušaju šta im šef ima reći i to prenesu ostalim uposlenima.I sve je „kako šef kaže“.
Baš tu, u mojoj radnoj sredini prije nekoliko godina ,dolaskom novog rukovodstva počele su se dešavati grozne stvari: mobing, nepotizam, uglavnom ružne i sumnjive stvari.Takođe je započeo odstrel uposlenika.Ali niko ništa ne poduzima!Sindikat mudro ćuti, uposlenici uvukli glavu u ramena i u mišju rupu uskočili.Pokušam ja nekim ljudima ukazati na potrebu da se nešto poduzme, jer krše se elementarna prava.Pa šta ti je korist, ništa se ne može uraditi, kažu oni meni. Ne uradi se ništa osim što su potrčali prijaviti me rukovodstvu.Dođe to do ušiju šefu i tako dođem na red za odstrel i ja.Šapuće se po zgradi, ali meni niko ništa ne govori.Imam osjećaj da bi oni odstrijeljeni koje sam podsticala da nešto poduzmemo i voljeli da i ja to postanem, da im se pridružim jer, šta se ja tu nešto klinčim?... I znate šta se desi? Saopštava meni glavni i odgovorni šta je odlučio da učini sa mnom, gdje ću, šta ću itd. Dok on govori ja brzo razmišljam kako ću se postaviti i šta uraditi.I odlučim i uradim.Kažem mu da ga poštujem kao šefa i da će biti onako kako on kaže, ali da naglašavam da ovo smatram i ličnom i profesionalnom uvredom. Toliko.I znate šta se desi? Ništa. Mislim da sam tim riječima stekla njegovo doživotno poštovanje kao jedina od 90 uposlenih koja se zauzela za sebe. Odjednom sva šuškanja o odstrelu i mom slabom rejtingu kod rukovodstva prestadoše. Dakle bilo je dovoljno da izgovorim dvije rečenice i da ljudima dođe do svijesti da se ne mogu tako ponašati. A oni prije mene nisu ni jednu jedinu izgovorili. Poslije su me mrzili. Baš me briga.
Eto, zato ja nemam povjerenja u kojekakva spontana organizovanja jer, ako su spontana onda od toga ništa nema. Znam to jer sam ja pokušala „spontano“ kolegama ukazati da se organizujemo i zaštitimo.Ako se i zovu spontana opet su od nekoga ,neke manje ili veće skupine promišljeno iskorištena i usmjerena da onda ti prosvjednici samo besplatno statiraju u nekom filmu koji će neki režiser dobro naplatiti. Tako su i Sarajevski protesti iskorišteni za mahanje jugoslavenskom zastavom.U Turskoj i demonstranti i vladine snage mašu turskom zastavom.U Banja Luci protestanti mašu zastavom RS i ograđuju se od sarajevskih protesta i sarajevskih zahtjeva.Samo u Sarajevu se srčano brani jugoslavenstvo da se ja pitam kako i zašto je Sarajevo napadnuto 92 vojskom koja je nosila upravo tu zastavu? I neka mi niko ne priča kako to što je na protestima za JMBG mahano jugoslavenskom zastavom nema veze, nema simbolike, kako to ništa ne znači...O, znači i te kako! Zašto se nije mahalo ,ako ne ljiljanima ili entitetskim obilježjima, onda barem zastavom domovine u kojoj žive i hljeb jedu? Ako neće ni tako onda zašto nisu uzeli npr. zastavu Kosova, Austrije....Ali ne. A ako neko misli da ne znači neka posjeti blogove i FB stranice ovih likova što su vikali u megafon / Štukan i ostali/.,neka pročitaju izjave intelektualaca koji već godinama zbunjuju ionako zbunjen narod /Enver Kazaz i ostali/ i koji bi da svakom loncu budu poklopac , pa sve to onda neka poredi sa izjavama SDP-ovaca koji kao nisu imali ništa s protestima.
Ima Sarajlija koji smatraju da je Sarajevo bilo grad do rata, a da se poslije rata izmjenom strukture stanovništva poseljačilo. Moja prijateljica Senka smatra da su 1992 iz Sarajeva uglavnom otišli oni koji su došli ili čiji su preci došli iz, da prostite vukojebina, Istočne Bosne i Istočne Hercegovine i zaposjeli ga 1946 godine, uvaljujući se u tuđe /nećemo sad govoriti čije/ stanove i kuće po Sarajevu dok su pravi vlasnici zatvarani,šikanirani. Eto, to je uglavnom ta gradska raja koja je 1992 godine napustila Sarajevo i čijim odlaskom se Sarajevo poseljačilo. Sada oni neki koji su bili negdje tamo za vrijeme opsade, ili ako su bili u Sarajevu uglavnom su se igrali umjetnika, oživljavaju tog pokojnika Jugoslaviju i mašu zastavom sa ratne fotografije Grbavice , one iste razapete iza leđa Batka-monstruma sa Grbavice. Dođe mi da ili da plačem ili da povraćam. I ti likovi koji su vikali u megafon...ima li iko od njih ikakvih zasluga osim što su za svoj groš obukli maskirne uniforme u nekim filmovima o ratu u BiH?
A narod je posebna priča. Svi se tako lahko i tako brzo uklopili da je za ne povjerovati.Odjednom se prisjetili svih pjesmica i brojalica i kako nam je lijepo bilo.Čudi me da nisu i Kozaračko kolo zaigrali.
Eto, zato ja nisam bila na protestima gdje se „narod sam organizovao“, a valjda se tu kao slučajno zatekle desetine nikad prežaljenih Jugoslavenskih zastava i uokvirenih Titovih slika. Pa ljudi moji danas više ni žene ne nose sliku muževa u novčaniku / jedino ako je prazan pa hajd nek ima šta bilo u njemu/, a otkud onda „spontano“ da se nađe onoliki broj uokvirenih slika Josipa Broza Tita!? S čijih su zidova poskidane?
I baš ću da kažem , a to sam i svojim prijateljima rekla:respekt banjalučkim protestantima.Nije ironija Boga mi dragog nego im odajem priznanje jer znaju postaviti i cilj i granice i pravila igre. Ogradili su se od sarajevskih protesta? Pa šta? Možda ljudi nemaju na zalihi jugoslavenskih zastava i Titovih slika?
Eto, ja se sjećam u crno-bijeloj tehnici Titovog vakta i da budem iskrena, ama baš nikakve mržnje nemam.Preovladava znanje skupljeno iz knjiga, iz historije, pa skontah da to i nije bilo baš zlatno doba kako ovi jugonostalgičari tvrde. I baš zbog tih jugonostalgičara i njihove nametljivosti odredila bih da onaj ko mahne jugoslavenskom zastavom ili Titovom slikom mora do kraja života : muškarci da voze Zastavu 750 , a žene da nose borosane i to prvobitne verzije.
Eto tako cucle,dude, zvečke i ostali dječiji rekviziti (p)ostadoše umotani u pokojnu zastavu. Nadam se da tu nema nikakve simbolike, a vrijeme će pokazati svoje.
