Bliže se novogodišni praznici, a ja sam u velikoj dilemi šta da kupim našoj novoj vlasti, kao zadovoljni građanin opštine tamni vilajet. Znam ja da to nije tradicionalna srpska svetkovina i da se ona u srpskom slobodarskom Višegradu neće zvanično obeležiti. Čuvaju se sredstva za 9. januar, srpsku Novu godinu, Božić, nove referendume i ankete, spletove narodnih igara u izvođenju folklornih grupa, okupljanja četničkih trupa i slične kulturne manifestacije, ali ja nekako volim baš ovu Novu godinu. Mnogo više mi znači od svega gore nabrojanog. Porodični filmovi, lampice na ulicama, okićene jelke, Deda Mraz, pa još kada bi negde bilo klizalište na otvorenom oko koga bi bile male kućice gde se prodaje toplo vino, čaj i ostali topli napici, dok na violončelima i violinama nasmešeni članovi okteta, sve sa crvenim nosevima od hladnoće, sviraju tradicionalne novogodišne pesmice tipa Ring the bell, a razdragana dečica, kao šašavi gremlini u glas pevaju i kikoću se.
Prateći njihove mnogobrojne uspehe, za ovo kratko vreme njihove vladavine, shvatih da bi se najviše obradovali selfi štapiću. Od kako su došli na vlast u opštini tamni vilajet jednostavno ne možete, a da svakodnevno ne vidite njihove slike na kojima su ovekovečeni njihovi uspesi. Mada to i nije tako loše. Do sada gde god bih pogledao iskakale bi slike Aleksandra Vučića, Cece, Tijane Alkatel, Miloradove ili patrijarha Irineja… E sada njih više nema. Sada iza svakog ugla vreba stručni tim Višegradskog SNSD-a.
Potpuno je razumljivo da se sve, ali bukvalno sve digitalno ovekoveči i putem WI-FI na FB okači. Ko je od nas otišao na more ili otputovao u neke egzotične zemlje kao što su Užice, Zlatibor, Jahorina, a da se nije slikao i to „okačio“ da svi mogu da vide? Malo ko, ili niko. Šta vredi to što ste negde bili, ako se niste uslikali i to podelili sa svima, a zauzvrat dobili masu lajkova, srcića, smajlića i slova d i i i i v n o o o o o, dok proklinju u sebi Zuckerberga što besplatno reklamira tuđu sreću. Jedino kome Srbi masovno veruju, bez da traže materijalne dokaze, su baron Dodik i Minhauzen Vučić.
Mora nova vlast da dokaže svoje uspehe i rezultate samopregornog požrtvovanja. Kako će znati građani da ih je stručni tim opštine primio i saslušao njihove probleme, ako se nisu slikali? Kako će bolesno dete znati da su mu pomogli, ako se nisu slikali sa njim? Kako će stanovnici znati da je uklonjena bespravno sagrađena bina sa gradskog trga, ako nisu snimili njeno rušenje? Nikako, eto kako. Da ne spominjem kako ima zavidnih i pokvarenih ljudi koji podmeću klipove novoj narodnoj vlasti kao u slučaju nelegalno postavljene bine na gradskom trgu, koju srušiše pre dogovorenog vremena, tj. pre dolaska tv ekipe. Kako uopšte sad neko može da zna da je nelegalno postavljena bina uklonjena i uz dozvolu vrhovnog postavljena u dvorište manastira Dobrun. Ne, ne Milorada, ovog drugog po redu vrhovnosti u Srba. Ovog što nas gleda sa nebesa i koga redovno spominjemo, kako u molitvama, tako i u psovkama. Na kraju krajeva, kako nepoverljivi stanovnik tamnog vilajeta može da zna da je nelegalno postavljenu binu srušila nova legalna vlast? Ono jest’ da postoji digitalna fotografija stručnog tima pored srušene bine, ali kako mi znamo da binu noću nije rušila, šaraf po šaraf, vila brodarica.
Selfi štapić je poklon koji će svima nama koristit. Neće se samo nova vlast slikati uz pomoć njega. Slikaćemo se i mi sa novom vlašću. Slikaćemo se i sa rezultatima koje postiže, samo sutra, malo sutra…