Moj otac već godinama glasa za Dodika i SNSD. Čini mi se da mu je to poprilicno adekvatna zamjena za Karadzića i SDS. Kad se na TV-u priča o zločinima nad Bošnjacima on uz neki neartikulisan glas promjeni kanal. Po slobodnom izboru na RTRS.
Za njega je Ratko heroj. A Šešelj najpametniji Srbin.. najmlađi doktor prava. I to u „ono doba“. Kako je samo „razvalio“ u Hagu.
Moja majka voli četnike i Kolo srpskih sestara. Ne mogu da shvatim njenu reakciju ako gledamo, recimo majke Srebrenice koje su izgubile po nekoliko sinova i sve muške članove porodice. Nije mi jasno kako jedna žena, sestra i majka sinova može tako da razmišlja. Već odavno ni ne pokusavam da je ubijedim da se bar na sekund stavi u položaj jedne majke iz Srebrenice. Kad samo čujem ono: „A šta su oni nama radili?“.
Sestra, iako mlada djevojka, redovno daje svima do znanja da mrzi homoseksualce. Za nju je to bolest. Ona ne zna sta bi uradila, recimo da joj je brat homoseksualac. Ili kako neko moze dopustiti da se homoseksualci vjenčavaju ili usvajaju djecu. (Iskreno i „među nama“, ja sumnjam na našeg brata). Za abortus bi trebalo uvesti smrtnu kaznu, po njenom mišljenju. Jako mrzi ljude koji ne zele djecu, a naročito takve žene. Neki bi porez trebalo uvesti za neženje.
I ne bi to bilo nista neobično u našem društvu da ona nije mlada učiteljica. Kao učiteljici joj veoma smeta pojačano korištenje latinice i stranih riječi. Smeta joj što i Bošnjaci, Hrvati i Crnogorci žele da imaju svoj jezik, jer je to sve naš, srpski jezik. Uz neizbježno ismijavnja hrvatskog jezika.
Moj brat uporno i marljivo trenira i sprema se za specijalu. Takav fizički napor, tu mu skidam kapu. Uz takvu fizičku spremu „ne gine“ mu specijala, a mene već odavno niko ne smije da dira. Što zbog njega, što zbog njegovog društva. Sve sami „žestoki momci“. Još samo da nađemo štelu da budemo sto posto sigurni da će da ga prime. On sanja o BMW-u i o onom trenutku kad vratimo Kosovo. Išao bi on odmah, samo da u Srba ima malo više ljudi kao on, kao što to često voli napomenuti.
Moj stric je veteran, ratni vojni invalid, demobilisani borac i ima PTSP. Član je Boračke organizacije i kako sam tvrdi, autor onag slogana „Krivi smo što smo se branili“. Za njega je u Srebenici nije bio genocid, nego veliki zločin kojeg su sami Bošnjaci isprovocirali. Zajebali smo se samo sto smo mi njih pobili u nekoliko dana, a oni nas za pet godina.
Strina je doktorica. Već neko vrijeme je u stranci. Djecu nije vakcinisala, a sama ne prima vakcinu ni protiv sezonske gripe. Djecu hrani samo domaćim.. kupuje kozije mlijeko i povrće iz bašte. Samo organsko. Nista genetski modifikovano. Jer kako sama kaže GMO hrana, osiromašeni uranijum i prskanje iz aviona su glavni krivci za povećan broj malignih oboljenja kod nas.
Drugi stric je mehaničar i voli da popije. Najviše me nervira kad mu kažem da mi na autu nešto lupa, a on meni kaže da samo pojačam muziku.
Pa iako se međusobno nerviramo, ipak oni mene vole.. Svi zajedno mi traže neku štelu za državni posao. Čeka se samo neki konkurs.. Pa da potegnu veze..