Pruža mi ruku. Ja sam Marina, znaš ono, Marina, Marina, ti si cura fina. Oči joj unezvereno gledaju levo-desno. Nesvesno. A i ti čekaš istog doktora, a, a? Nema ga, opet kasni. A, pogledaj, dvanaest meseci sam trudna. Udara se prstom po grudima. I posle nas prave ludima! Ispod džempera joj viri malo, ljubičasto jastuče. Kao neko uplašeno mače. Njegovo je, zato i kasni, ne može da me smisli više. Samo ššš, tiše, tiše. Da nas ne čuju sestre. A one su kurve sve, znaš, njegove. Da, da, njegove, njegove.
A ja ćutim. Zurim u Marinino lepo lice. Iz njega izleću neki leptirovi, gazele, ptice. Kosa joj je zapuštena, crna. Kad se nasmeje, njena lepota se menja. Pokvareni zubi joj tada zableje, kao one koze, jarići, što ih neka baba napasa pored reke. Nema više našminkane holivudske scene, iza zavese se pomalja lice, sva lepota jedne obične žene. Pokraj nas hodnikom bauljaju, nekada ljudi, a sada prikaze istrošene, jezive. Na mene liče. Marina me hvata za ruku, i, kao namiguje kradom, hajde, pođi sa mnom. I ja idem, hodam, za njom, hodam.
Na širokoj terasi me odmah upita, imaš cigaru, a? Ovde nema pardona. Prečaga lestvica po kojima se ljudi zarobljeno kreću. Klimam potvrdno glavom. Pripaljujem nam oboma, i pušimo, tek tako, u surovom životu moram da igram bez kondoma, raznih milkšejkova, švalerskih fazona. Marina se zanosi u moje lice, kao da mi misli čita. A što si ti ovde? Šizofrenija, znam, šizofrenija, čim si ušao odmah sam te provalila. Hajde, uhvati me za sisu. A, jebiga, nisam te ni za ime pitala, nema veze, nema veze.
Kraj nas prolazi muškarac, u beloj majici, tamnim gaćama, cigara mu visi na usnama. Seda na beton, prekršta noge. Uboge, šiljate, tanke. Kosa – isusovska. Dok puši, uzdiže bradu ka jarkom suncu, nebu. I preti prstom, kao da se sa nekim svađa, viče. Nema ovde Gračanice, Manasije, Žiče. Ovo je gnezdo – kosturnica. Izbija iz usta kolutove nikotina, pruža prste ka njima i govori „Sve je ovo dim. Pičkin dim.“ Dok mi dlan diše na Marininim grudima, shvatam da ću pobediti. Kaže mi, aj me samo jednom poljubi, da zaista ne poludim.