kamenje škripi pod našim nogama
kao violina u rukama ciganina
kroz misli mi bespotrebno prolazi Masne
meditacija je suviše spora sada
dok nam pogledi traže vrhove brda
tela pretražuju stene i žele seks
sunce nije zvezda više
već proces znojenja naše kože
bacaš ranac jednom rukom i pokušavaš da se popneš
ne uspeva ti
samo zato što želiš moje dlanove na svom dupetu
lepim ih za tebe i postaješ lagana
kao početni nivo nekog kursa
kesa u vazduhu
kapljica
skidaš se sama i tražiš pogodan položaj
ja na tebi je pogodan položaj
izvijaš se gola na steni poput zmije
otrov ti već curi iz bočice
gutam ga u slast iako nisam Šekspirov junak
tela nam se lepe od znoja
ako se odvojimo skinućemo kožu jedno s drugoga
nalegaćemo mesom i kostima, mišićima, krvlju
ulazim u tebe žmureći
premerili smo naša tela davno
izučili ih bez potrebe za dobrom ocenom
jer ovo je znanje koje nikada neće biti akademski priznato
u tvom ustavu je moj zakon jedini sada
a ti si jedina država
u kojoj moja revolucija ima smisao
ližemo se kao petnaestogodišnjaci
dok sunce oblizuje usne
i drka nad nama u zalasku
postaje manje od tvojih orgazmičkih zenica
mi nismo trougao četvorougao
već dve ravni nad kojim mesec trlja ruke sada
i gubi svoju tamnu stranu
mesečina
romansa
romansa...
