Romansa

poezija...

davor-radulj / 13. Septembar 2020

kamenje škripi pod našim nogama

kao violina u rukama ciganina

kroz misli mi bespotrebno prolazi Masne

meditacija je suviše spora sada

 

dok nam pogledi traže vrhove brda

tela pretražuju stene i žele seks

sunce nije zvezda više

već proces znojenja naše kože

 

bacaš ranac jednom rukom i pokušavaš da se popneš

ne uspeva ti

samo zato što želiš moje dlanove na svom dupetu

lepim ih za tebe i postaješ lagana

kao početni nivo nekog kursa

kesa u vazduhu

kapljica

 

skidaš se sama i tražiš pogodan položaj

ja na tebi je pogodan položaj

izvijaš se gola na steni poput zmije

otrov ti već curi iz bočice

gutam ga u slast iako nisam Šekspirov junak

tela nam se lepe od znoja

ako se odvojimo skinućemo kožu jedno s drugoga

nalegaćemo mesom i kostima, mišićima, krvlju

ulazim u tebe žmureći

premerili smo naša tela davno

izučili ih bez potrebe za dobrom ocenom

jer ovo je znanje koje nikada neće biti akademski priznato

 

u tvom ustavu je moj zakon jedini sada

a ti si jedina država

u kojoj moja revolucija ima smisao

 

ližemo se kao petnaestogodišnjaci

dok sunce oblizuje usne

i drka nad nama u zalasku

postaje manje od tvojih orgazmičkih zenica

mi nismo trougao četvorougao

već dve ravni nad kojim mesec trlja ruke sada

i gubi svoju tamnu stranu

mesečina

romansa

romansa...


Od istog autora

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.