Kad mi ode…
Više se i ne pitam od kud novembrivi aprili…
Rastanci da se zabrane…
Da se zabrane rastanci u kojima
gineš, plačeš, drhtiš, slutiš, nekog
ispraćaš ili odlaziš…
Rastanci da se zabrane ikad i
jednog novembra koji dođe…
Dovoljno je što je jesen, pa šta će
do đavola sirotanu koji odlazi ili
ispraća vrcava kiša iz očiju…
Nije je sramota, svijet da potopi…
Rastanci da se zabrane, bar dok
malo ne otopli, da ne drhti ovaj što
ispraća i onaj koji odlazi…
Da se zabrane Ovi Što Ti Se Pod
Kožu Zavuku I Cijelog Života
Neće Da Izađu, jer kad bi ih
zabranili, ne bi mogli ni da dođu
ni da odu…
Rastanci da se zabrane da ne
stradaju ruke, jer ruke su muke
kad su prazne a navikle da grle…
Da se zabrani čak i o tom da se
piše, Jer Ovaj Koji Piše teško
poslije rastanka nauči da diše…
I sve nekako izgovara tiše…
Rastanci da se zabrane, a ako već
moraju da se dese, neka neko čudo
odnese prazninu koja ostaje…
Jer od nje gorko postaje…
Da se Ovima Što Znaju Toliko Da
Vole Zabrane Oni Što Ih Bole…
Scarlett