- x: Ma ja znam, bukvalno sam pročitala to negdje.
- y: Jok vala, nemaš pojma.
- x: Sad ću da ti nađem, pa ne bih rekla da nije tako.
- y: Joj ti si pametna, SVEEE znaš. Uuuuuu!
- x: Nemoj me nervirati sad ti neću ni pokazati, više me briga.
Ovaj gore dijalog je tako svakodnevno tipičan. Dešava se konstantno u razgovorima sa ljudima. Mnogi će reći evo svađaju se na krv, na nož. Međutim, to je jedna rasprava. Ko je u pravu, a ko nije i da se dokaže da li je stvarno tako ko što kaže jedna strana.
Obično se ljudi u raspravama tako žestoko naljute na nekoga jer lično shvate temu ko da misliš na njih, da dođe do svađe i da ne žele više da pričaju. Takve osobe su na neki način razmažene jer ne shvataju da povišen ton tokom rasprave nije nešto loše nego moment koji jednostavno nekoga ko je u pravu ili krivu izbaci iz takta.
“Rasprava, diskusija ili debata može biti usmena ili pismena, temelji se na iznošenju misli (za razliku od pripovijedanja i opisivanja koji se temelje na zapažanju promjena u vremenu i prostoru).
U raspravljačkim se tekstovima tumači, obrazlaže i prosuđuje na osnovi istinitih činjenica i dokaza (argumenata). Kao dokazi i potvrde mišljenja iznose se navodi/citati, dokumenti, statistički podatci, općeprihvaćene činjenice, spoznaje i vrijednosni sudovi.
Rasprava se često pokreće oko neke postavljene teze ili tvrdnje, pa se sudionici odlučuju za ili protiv obrazlažući i argumentirajući svoje mišljenje.” (Wikipedija)
Pokušala sam da nađem definiciju svađe ali sve mi je izbacivalo njene sinonime kao što je agresija, ljutnja…Tako da na neki način možete da shvatite da je rasprava i svađa ko nebo i zemlja različito, ali ipak i nije za one koje se u njima nađu jer je tako tanka linija između da se često lako i pređe.
Često se nađem u situacijama da pokušavam objasniti ljudima kako sam samo u pravu i da to hoću i činjenicom da dokažem. U procesu dokazivanja nisam ljuta na tu osobu kojoj objašnjavam nego sam frustrirana više jer ne znam na koji način da objasnim svoju tezu. I onda ili ode sve dođavola ili me ta osoba zna pa dođemo do nekog kompromisa.
Nikad se ne zna kako će da završi takav razgovor. Smiješno je jer ne znaš ni kako si uopšte došao u situaciju da je počelo tako. Osim da se odjednom povisio ton i da više ne pričaš mirno nego kreneš da djeluješ na neki način CAPS LOCK agresivno. Što bi se reklo ljuto. Pa onda krene sarkazam, ironija, ubjeđivanje i ko zna šta sve ne.
Trudim se da se ne nalazim u tim situacijama ali se često nađem. Pa tako sebi isto kažem da nema rasprave koja je na neki način kontruktivna jer svaki put naučiš kako da reaguješ i kako da pričaš, plus dosta toga i saznaš tokom rasprave ili svađe. Produbiš odnose sa ljudima i na neki način se malo čvršće i povežete jer ne klimate glavom i boli vas briga šta ko misli.
Jedna latinska poslovica kaže: “Ljubav ne traje dugo ako uklonite svađe“. Ja bih je samo malo preimenovala: “Ljubav ne traje dugo ako uklonite rasprave” jer realno nisam za svađanje, agresiju i da ne pričam sa osobom po nekoliko dana samo zato jer smo se posvađali zbog neke rasprave koja toga nije ni vrijedna.