Pozvala me je drugarica u šetnju. Kako sam imala slobodnog vremena, rekoh što da ne. Rekla mi je nemoj se doterivati i obuci se sportski. To me je mogu vam reći stvarno začudilo, jer mi smo od onih cura koje paze na svaki detalj. Javila se da je stigla, sišla sam ispred zgrade i vidim da je došla kolima. Odmah sam je priupitala šta će ti kola kad je centar na 5 minuta. Ona mi zagonetno reče ne idemo u centar.
Sela sam u kola i dok smo prokomentarisale neke nebitne dogadjaje iz naših života, već smo bili na periferiji grada. Opet je zapitah gde ćemo, a ona mi odgovori ne brini uživaćeš. Putovali smo oko 20 minuta, kada se automobil polako zaustavljao. Rekoh joj pa ovde nema ničega, a ona mi je samo rekla grešiš.
Izašle smo iz auta, stavila je rančić na ledja i krenule polako. Oko nas su bili brežuljci i šuma. Opet mi je skrenula misli nekim skorim dogadjajima iz naših života, kada sam se osvrnula oko sebe već smo bili u pravoj šumi. Pitala me je kad si zadnji put bila u šumi, a ja pomalo drsko nikad i šta ću ovde. Samo se nasmešila.
Šetali smo oko 15 minuta, kada smo došli do vrha brežuljka, tu je zastala, otvorila ranac, izvadila ćebe i rekla sedi. I dalje smo čavrljali, gledajući u to svo zelenilo, osetih kako od jednom me obuzima neki mir. I njoj sam to spomenula, ona se opet nasmešila i nastavila neobavezno da čavrlja.
Dodala mi je isečenu jabuku i ne pitajući da li želim. Ja nekako opijena, kao da više i nisam razmišljala. Nismo se dugo zadržale, možda pola sata, možda i više. Tamo izgubite svaki pojam o vremenu. Vratile smo se kući i nastavile po starom. Primetila sam da sam odjednom bila nekako smirenija u narednim danima, lagano sam koračala i manje se sekirala.
Sledeće nedelje mi je rekla, idemo u šumu ali ovaj put više šetamo. Tako je i bilo, šetali smo toliko dugo da sam pomislila da se nismo izgubile. Odvela me je do predivnog potoka, umila sam se tom hladnom vodom koja je mirisala sasvim drugačije. Počeli smo ovaj ritual da ponavljamo svaki vikend, naprosto ta šetnja kroz šumu je postao moj antidepresiv.
Čitala sam i o svim zdrastvenim prednostima šetnje u prirodi, ali i ono što će sve dame obradovati, posle mesec dana sam primetila da sam smršala iako nisam promenila ishranu. Danas kada me neko priupita kako smršati prirodnim putem moj odgovor je šetnja u prirodi.
Ukoliko želite da pobegnete od svakodnevnice i učinite mnogo za svoju psihu, ali i opšte zdravlje boravak u prirodi je rešenje. Zapitajte se zašto bogati ljudi u svetu žive na periferiji i na rančevima. Jer žele sebi da priušte deo prirode. Samo kod nas u poremećenom sistemu vrednosti, sirotinja je na periferiji a bogati u centru.