Plakat i saopštenje SNP 1389 ovde
Tema koja je predstavljena u propratnom tekstu plakata je umetnuta, originalan smisao je u podležećem. Jasno je da se poruka protiv nastranosti na odeći kako su dopisali u zagradu saopštenja, zapravo odnosi na seksualnu različitost i drugost van stereotipa uopšte, naspram čega neprijateljski štrče potisnute seksualnosti agresivnih i rigidnih autora.
Na plakatu prikazana u stereotipu je lezbejka i intelektualka. Ono što nije zdravo po ugledu na jedru srpkinju, ispravan model, bolesno je i treba da bude izopšteno i da se promeni (konzervativac promenljivost pretpostavlja kao moguću, ali ona je odmah i nasilna jer je intervencija). Kao što su na plakatu predstavljeni stereotipi i inače stereotipi imaju isključiv podkontekst sebe samih i obraćaju se drugim stereotipima. Stereotip nikud ne izlazi, on je zatvoren u sebe i u kontekst drugih stereotipa, sve spoljno je neprijateljsko jer ga otvara. Otvoren stereotip više nije stereotip, on je neupotrebljiv i konzervativnom umu nezanimljiv za manipulaciju. Stereotip plakat obraća se stereotipu srbina i srpkinje. Za nas koji nismo u sistemu stereotipa, na ovom plakatu, sporno je sve.
Sporan je naslov i on se ne odnosi na zastave, već na ženu kao objekat. "Iste su boje, zašto da ne budu tvoje" privid je da se tekst obraća ženi. "Zašto da ne budu tvoje" pitanje je za muškarca. Plakat se obraća muškom subjektu, sa njim direktno komunicira kao vlasnikom vlasništva, koji ima prava na prisvajanje bez pitanja, a ženi se obraća posredno kroz muškarca, kao nekomunikativnom objektu, kao vlasništvu, posedu.Kreativno rešenje crteža žena koje ne valjaju i treba ih ispraviti, u stilu slikovnica Boba Živkovića iz Zabavnika, dok model "pevačica ceca" izgleda kao realna zdrava osoba, druge dve su karikature: drukčije nevaljale devojke su čudne, razrooke, štrkljaste, debele, zakržljale,spavaju sa ženama umesto sa muškarcima, odevene su infantilno, rade pirsing, farbaju pramenove, one su neopankerke, gotičarke, slušaju sve osim folka, čitaju knjige i zato su depresivne, nesrećnice koje zbog toga što izgledaju drukčije jesu poremećene i obrnuto, i nikada neće biti izabrane od subjekta, zato postaju suvišan materijal jer je neupotrebljiv. U odnosu na jedru ženu, stilizovanu kosovku devojku, koja je u nežnom zagrljaju zastave, one zapostavljaju svoje telo i ne izgledaju zdravo. Zdravo telo je reprezent čvrste nacističke volje.
Ono što nije sporno je poruka da se homofobima dopada žensko telo koje liči na muško telo. To je u redu. Ako bi izvrnutom logikom i nametnutom muškom intervencijom rešili problematične žene, zanima me kojom intervencijom bi razrešili problem sopstvene potisnute seksualnosti? Jer ona postaje baš to, problem. To je jedini pravi problem u ovoj temi, osim podmetnutog problema drugosti. Na primer, pop ubica sa lopatom u Srbiji i njegov kolega svećenik ubica u Hrvatskoj ("što se sukobio s policijom kada je prigovarao i uništio imovinu u Domu kulture u Mrcinama zbog striptiza striptizeta") i pre nego što su postali, već su i bili društveni problemi, jer su primeri homofoba i samo je pitanje trenutka u kome bi se strah povukao da posegnu jedan za drugim kao telo za telom.
