Poštovana „Zono sumraka“ videh poziv koji ste preko vašeg štovanog časopisa uputili nama, vašim vernim čitaocima, sa porukom da vam se se obratimo, ako smo mi ili neko od naših bližnjih videli nešto neobjašnivo, susreli se sa NLO ili nečim trećim što spada u sferu paranormalnog. Videh poziv i reših da vam se obratim, pošto imam bogata iskustva u sferi paranormalnog.
Naime, ja živim u drugoj državi, u jednom malom pograničnom mestašcu u kome se dešavaju veoma čudne i neobične stvari. Mada, koliko mogu da primetim, paranormalne pojave nisu vezane samo za moje mesto, već i šire. Dugo vremena sam mislio da moju državu nadleću NLO-i i da se pripremaju da izvrše invaziju na istu. Imam običaj da uveče sedim na terasi i dok pijuckam pivce i slušam muziku pogled mi luta po noćnom nebeskom prostranstvu. Neretko bih tamo spazio crvena i bela svetla koja žmirkaju na tamom obojenom nebu. Dugo vremena sam mislio da je to neka optička varka, dok jedno veče sasvim slučajno i ničim izazvan uzeh jednu obližnju zvezdu kao referentno telo i dođoh do zaključka da se ustvari ta svetla kreću. Ne mogu vam opisati kakav strah i jeza prođoše kroz moje telo. Umalo se nisam udavio u tom trenutku, pošto mi se gutljaj piva od straha zaledio u grlu. Kako vam već napisah, dugo sam mislio da se radi o invaziji sa druge planete na moju državu. O tome nisam smeo nikome da govorim, plašeći se da me ne proglase ludim, i dobro je da nisam. Sve moje slutnje, kao i strah da pogledam u noćno nebo, odagnao je moj predsednik u jednom od obraćanja naciji. Zašto kažem moj predsednik? Iz dva razloga, prvi je što on baš i nije predsednik u celoj državi, već samo u jednom njenom delu, a drugi zato što i u tom delu on nije baš predsednik svih njenih građana, već samo onih koji mu slepo veruju, onima koji iza njegovih leđa ne pričaju o velikom bogatstvu koje poseduje on i njegovi kumovi, prijatelji, bliža i dalja rodbina, zaova od strica, šurnjaja od rođaka… Da ne nabrajam dalje shvatili ste poentu, i koji su i u dobru i zlu uvek uz njega. Nego, zabrojah se, gde stadoh? A da, obrati se on tako jedne prilike nama, svojim ličnim građanima, i iz njegovog izlaganja ja shvatih da je naš entitet veoma jaka i moćna ekonomska sila, na koju čak nije uticala ni ekonomska kriza koja je dobro prodrmala ostatak sveta. Iz njegovog izlaganja shvatih da smo mi otprilike ono što je nekada bio Put svile, i da nas stalno nadleću avioni koji prevoze robu i putnike, mada među njima ima i špijunskih letelica koje nas iz ljubomore motre, dok kuju planove kako da unište raznim obojenim revolucijama naše savršeno društvo. Pitaćate se zašto vam ja uopšte i pišem i šta je ovde paranormalno. Za sada nije ništa, samo sam hteo da vam kroz kraći uvod pokažem da nisam paranoičan i sklon verovanju u razne teorije zavera, a i da ne verujem u NLO.
Razlog zbog koga vam pišem je sledeći. U zemlji u kojoj živim stalno nas obasipaju informacijama o milionima koje smo zaradili da l’ što su nešto prodali, a prodali su sve što se prodati moglo, ili što smo uzeli neki kreditić, a uzeli su svaki koji su mogli. Sad upravo tu ima jedna paranormalna pojava, a to je da te pare ne vidi niko. Ni normalno, a ni nenormalno. Čudna jedna situacija se dešava, pare nestanu kako ih neko spomene. To je razlog mog obraćanja vama. U mojoj zemlji svi smo navikli da nam pričaju u milionima i milijardama, i to sada nama zvuči kao male i beznačajne svote novca, ali kada npr. treba da registrujemo stari automobil javi se problem i čim ga registrujemo, a to obično radimo ili žiralno ili na kredit ili uz pomoć trikova, odmah počnemo da razmišljamo kako će za godinu dana ponovo da nam istekne registracija i nešto nam se stegne u grlu i želucu. Mada, sad i ja preterujem ovo u vezi želuca. On je stegnut uvek, ne samo zbog registracije, jednostavno je takva klima ovde. Velika je vlaga. Morate priznati da je paranormalna situacija da kada vam neko spomene milion novčanih jedinica ili milijardu i vama to zvuči kao ništa, a pri tome u džepu nemate ni bilion biliona milioniti deo tog iznosa. Bojim se da u pitanju nije neko delovanje HARPA-a na teritoriji moje države i ispiranja mozga ljudima. Mada, mislim da je moja teorija neosnovana na osnovu toga što su u mojoj državi ljudi strašno pametni i nisu podložni takvim uticajima. U prilog mojoj tvrdnji govori to da se često dešava da oni koji su do juče mrdali usnama dok čitaju i koji su se za olovku grčevito držali, odjednom se probude sa diplomom nekog fakulteta. To me navodi na zaključak na natprosečnu inteligenciju stanovništva koje ovde živi, a samim tim i otpornost na delovanje uređaja kao što su HARP. Ja najviše sumnjam na one male i zle patuljke, sa crnim šeširićima, zelenim kaputićima i šimikama na nogama, poreklom iz Irske, a možda su i gremlini u pitanju. ‘Ebem li ga ko će to znati, zato vam i pišem.
Naveo bih još jednu u nizu paranormalnih situacija. U mojoj državi postoji jedan profesor, koji u isto vreme piše knjige i gura slovo „Ć“ gde god stigne i ne stigne. On je od objavljivanja svojih knjiga, kako sam kaže, uspeo da kupi stan u Beču i pored toga da ovde živi kao sultan od Bruneja. Ovde da nekim paranormalnim slučajem napišu knjigu Ivo Andrić feat. Meša Selimović, teško da bi zaradili i za flašu vinjaka od toga, a ne za neki stančić, pa taman da je i u Han Pijesku.
Ako budete zainteresovani mogao bih biti vaš vanjski saradnik i dopisnik. Ovo nije ni delić paranormalnih stvari koje se ovde dešavaju, a svaki dan se pojavljuju nove. Ako budete u mogućnosti da istražite ove pojave bio bih vam veoma zahvalan. I na kraju, bojim se da ne budem bezobrazan preteranim zahtevima, ako dok budete ovo istraživali vidite negde opoziciju, molim vas da je slikate. U našoj zemlji je to kao da ste videli jetija ili Nesija. Priča se da postoji, ali je niko nikada nije video. Čak smo i krilatu decu i anđele videli onomad kada su branili našeg predsednika, ali opoziciju još videli nismo.