Ja sam se proveo super. Dobio sam nove sanke. Napravio mi čika Izet u svojoj radionici. Nisu ni male ni velike. Može komotno stati dvoje. Ne pamtim da sam se ovoliko sankao u životu. Po cijeli dan sam bio napolju. Samo sam ulazio u kuću da jedem i spavam. Dobio sam dva puta batine jer sam udario u Safine tarabe. Poslije sam se išao izvinuti i teta Safa mi je dala gurabiju. To je bilo slučajno jer su me druga djeca pogurala sa leđa. Ibro je dobio nešto nalik na skije. Imale su vezove od kožnog kajša. Našao ih njegov tata na tavanu. Malo su bile zahrđale pa smo ih podmazali lojem. Ibro nije imao sanke a ja skije pa smo se mijenjali. Tako sam naučio voziti skije. Jeste da nisu prave ali bi znao voziti i prave. U parku smo napravili velikog snješka bijelića. Ana je donijela šerpu iz dvorišta u kojoj je bilo mamino cvijeće. Nihad je našao ćumura za dugmad a ja sam zamolio mamu da mi da mrkvu. Anin tata nas je slikao jer su oni jedini u ulici imali aparat. Čika Meho je obećao da će nam svima izraditi po jednu fotografiju čim prođi praznici.
Mama se samo bojala da se ne prehladimo ko kad smo vječno bili mokri do gole kože. Ove godine nisam išao neni jer je ona došla kod nas. Mama kaže da je tako i bolje i da se mogu ušparati pare za drva.
Tata je rekao da raspust služi za odmaranje. I da svi trebamo da se odmorimo, on od posla a ja od škole. Tata kaže da nikada nije kasno pročitati knjigu. Najvažnije mu je da sam ja dobar prema svojim drugarima i da slušam učiteljicu. Da nikoga u razredu ne izazivam, da ako mogu pomognem, da ne uzimam tuđe stvari i donosim kući, da podijelim užinu sa nekim ko nema, da se ne do bog tučem il’ šta slažem. To je mom tati najvažnije. A onda mi je rekao:”Sine Amire onaj ko zakasni ovo svoje dijete naučiti džaba mu je da sve knjige svijeta pročita. Ja sam tebe najvažnijem naučio a nastavnici će te naučiti lekcijama iz nastavnog plana.”