Većina nas pije vodu s česme bez opterećivanja da li je zdrava ili ne, barem ako ne osetimo da je voda lošeg ukusa, boje ili ima nečega u njoj. Ipak, mnoge štetne materije koje se kriju u vodi ne mogu se videti golim okom ili odmah osetiti. Istražili smo kakva je situacija sa vodama na Balkanu.
Često je vrlo očigledno kako loša voda izgleda i kakvog je ukusa: kod nas se u pojedinim mestima često pojavljuje žuta, plava, zamućena voda, oseća se „pijesak” dok se pije ili miriše čudno. Lokalne službe i vodovod izdaju upozorenja za konkretne dane kada dođe do kvarova, izlivanja i drugih nepredviđenih situacija, ali pitanja uprkos brojnim pitanjima zabrinutih meštana ostaju bez odgovora.
Šta kažu u svetu?
Prema svetskim izvorima i istraživačima, ceo balkanski region označen je crvenom bojom na mapama ispravnih voda sa česme, iz godine u godinu. To je upozorenje da česmovaču tu ne treba piti.
Ipak, na tim sajtovima prisutno je i izvesno ograđivanje – lokalno stanovništvo je razvilo otpornost na određene materije u vodi; turistima koji tu vodu prvi put piju i nenaviknuti su, one mogu izazvati komplikacije.
U svakom slučaju, ako putujete, u turističkoj agenciji daće vam odgovor na pitanje da li smete da pijete vodu sa česme, a možete pitati i hotelsko osoblje i meštane. Što se Balkana tiče, situacija je nedorečena.
Zabeleženi slučajevi (ne)bezbedne vode kod nas
Tokom protekle godine, u regionu je zabeleženo nekoliko slučajeva neispravne vode sa česme. U pitanju su lokalni ekscesi, gdje je bilo očigledno da vodu ne treba piti, a nadležni su se ubrzo bacili na sanaciju. Uprkos globalnim izveštajima, voda na Balkanu nije svuda neispravna.
Bosna i Hercegovina
Česmovača se u Sarajevu uglavnom može koristiti, ali u Posavini i na istoku zemlje to nije slučaj, ako je verovati podacima sa Wikitravel – a i turističkih foruma. Problem ipak prave česte restrikcije vode.
Srbija
U Beogradu stanovništvo bez problema koristi česmovaču.
U decembru prošle godine, objavljeno je da u velikom broju mesta voda nije bezbedna za piće zahvaljujući visokoj koncentraciji štetnih materija.
Najopasniji su nitrati – ta voda se ne može ni hlorisati. Voda je najgora u srednjebanatskoj oblasti. U Vranju je prošle godine zabeležena teška neispravnost vode.
Hrvatska
U Hrvatskoj su veoma oštro reagovali na tvrdnje Daily Mail – a da voda sa česme nije za piće. Da je voda bezbedna za piće tvrde i na ovom sajtu, kao i na mnogim drugim turističkim forumima.
Makedonija
Meštani Makedonije na pitanje može li se piti voda sa česme odgovaraju „samo ako ste hrabri!”
Šalu na stranu, voda je hlorisana i uglavnom bezbedna, ali onima koji se na nju navikavaju savetuje se da počnu sa flaširanom vodom.
Crna Gora i Albanija
Na ovom sajtu podaci su isti za sve balkanske zemlje, pa i Crnu Goru i Albaniju: onima koji se tek navikavaju na lokalnu vodu (koju meštani bez problema koriste), savetuje se da počnu od flaširane, ili piju samo nju ako kratko ostaju. Tragovi bakterija nenaviknutima mogu izazvati dijareju.
Srbija i Hrvatska prednjače po pitkoj izvorskoj vodi
Srbija u svetskim izvorima pitke vode učestvuje sa 0.3%, a Hrvatska je jedina od zemalja u okruženju koja je bogatija vodom, za oko 30%. Iznad svetskog proseka su i Slovenija, Albanija i Rumunija.
Kako se zaštititi?
Ukoliko niste sigurni u kvalitet vode sa česme, opremite se paketima vode od 6 boca ili velikim bocama od 5 – 6 litara. Kupovanjem na veliko ćete malo i uštedeti, a ova voda je proverena i, za strane standarde, jeftina.
Vodu takođe možete prečišćavati kuvanjem (samo bakteriološki!), a tu su i aparati za vodu i filteri koji se mogu ugraditi direktno u cevi ili postaviti na bokale.
U svakom slučaju, ako posumnjate da je voda neispravna, obratite se nadležnima radi ispitivanja i prešaltajte se na flaširanu. Pouzdano je i raspitati se kod meštana. Pri svakoj promeni sredine, potrebno je navići se na lokalnu hranu i vode, koja nekome izaziva manje ili više komplikacija, a nekome nije nikakav problem. Zaključak da je voda na celom Balkanu nebezbedna za piće ipak ne pije vodu.