PATRIOT
Bože dragi, đe se ja ovo nađo'? Đe god se okrenem a oko mene patriot do patriota. Da sam na ovom dunjaluku, nisam. Sve mi ovo nekako ko da me neko pirka po tabanima škakilja, a ja ti ni na nebu ni na zemlji. Skontah – pa tri oca imaš.
Razmišljam ja otkud ta riječ patriota i šta ti ona znači. Ne znam je li
PATRIOTA riječ se pretvorila u PA TRI OCA kad je T prešlo u C ili
obratno. Prvo je neko psovo tri oca PA TRI OCA i od tog nastala riječ
patriota … šta ti ja znam.
Ljuljuškam se ja tako na nebu u nekim predivnom autu, oko mene
trebe, u izobilju svega… kad prema meni nešto leti. K'o da je anđeo
ili melek ili šta ti ja zna, i nosi neki jastuk. Ide on prema meni, leprša,
a ja se ljuljuškam u autu kao u lađi. Dođe on do mene pa reče:
«Narod ti šalje pernati jastuk da se ne nažuljaš.»
Ble'nem ja, ništa mi nije jasno, pa ga upita: «A što mi to narod
šalje?»
«Pa ti si patriota i narod te zato voli. Ti imaš tri oca. Zato se zoveš
patriota!»
Sad se meni upališe klikeri, zatutnjaše po glavi i ja shvatih da da su
te riječi nastale „platlizacijom", ili kako se ono kaže „palatalizacijom",
prvom drugom li nekom devedesetom i šta ti ja znam. Da znam ne
bih bio Patriota neg nešto drugo. Samo je vjerovatno „platizacijom"
jer je ovaj jastuk neko dobro platio.
Kontam ja tako kontam, a šta može drugo radit dijete tri oca, pa
upitah Jastušnika, tj. onoga koji mi je donio jastuk.
«A šta ti je to narod?»
«A narod ti je nastao od riječi naš-rod, a to ti nije rod nego ti je to ko
ubleha naš rod.To to je na primjer ko pleme. Ble'nem ja u njega i čini mi se da griješi
da je mjesto trebo reći s jer je to narod. To ti je nastalo tako što su
jedni blebetali i s…. a narod ko narod… Nauči da pojede ono što mu
serviraju. Jer narod voli samo Patriote.
Letim ja tako kad vidim dole daleko ispod mene ko neki mravi.
Kihnem ja a mravi ti nešto prema meni gledaju i viču. Pitam ja
Jastušnika šta se dešava a on će: »Narod se prepo da se nisi
prehladio pa pita šta da čini.»
Spusti se ja još malo dole da pogledam malo bolje i vidim narod.
Kažem ja njima «kako je naš rod» a oni će: «Dobro smo, dobro.
Samo da si nam ti dobro i da budemo naš rod.»
Spustim se ja još dole kad vidim narod skuplja mrvice i vršlja po
kontejnerima, pa ponovo zavičem.:
«Dobri i pametni moj narode, šta to radiš!?»
A narod će «Skupljamo mirvice za tvoje šilte, da ti bude udobno.
Šest dana skupljamo za tebe a sedmi dan moramo i mi nešto da
pojedemo.»
«Tako i treba» vičem ja bodreći ih pa pogledam sebe, obrišem k'o da
nešto imam na reveru, pa skontam u sebi: «Ako su onim moj narod,
što me kradu sedmi dan.» Kontam ja kontam pa kažem:
„Moj od nas rode ili nasrode. Mi nećemo da smo kao drugi. Mi smo
nešto veće nego drugi. Sva tri moja oca tako kažu. »Što da naš rode
ne pretvorimo sedmicu u deset dana, i budimo veliki narodi. Devet
dana skupljajte za mene, a deseti za sebe te ćemo tako postati još
veći rod, odnosno naš rod. Tako ćemo naš rod imati ono što drugi
nemaju. Desetosedmicu. Kroz tu borbu biće to vaša zemlja, k'o što
reče jedan od mojih očeva, a drugi da će ga očevi podržat'.»
Kad to narod ću, poče da viče:
„Prvo da ti kusaš kašikom, a mi možemo i kasnije jer nismo naučili
često."
Brinem ja za svoj narod kad me nešto po tabanima pirka. A kad me
tako fino vjetrić pirka ja i dobro kontam pa skontam. Što bi narod
jeo kašikama kada je bolje da jede viljuškama. I još da što više pravi
supe pa će tako jedna supa dugo da mu traje. Kontam ja to i
predložim narodu.
A narod k'o narod počne da viče:
„Kako ti patriota kažeš!"
I narod poče supu viljuškama jest. A ja kontam.
E što ti je taj patriotizam pa svašta izumiš.