Čekam ponoć...Volim ukus oporog svitanja u mraku.Na uzglavlju novog dana plavi nespokoj ...
Vidim te tu si,zbunjen,neočešljan,držiš u ruci cigaretu i čitaš reč po reč...Izgledaš obično sasvim.Genijalnost si ostavio na stolici u kuhinji,vidim,ma sve vidim...Što se nerviraš?
Neću biti bezobrazna i reći da si u izgužvanoj plavoj majici ...Neću nikome reći kako si blesav dok peglaš košulju na stolu na kojem stoji činija sa kiflama.Ništa ja nikome neću reći znaš ja umem da sačuvam sve tajne i tebe od sebe,majke mi.
Od sutra svaki tekst opšta forma,uobičajena prezentacija trenutka.
Nisam otvorila emocije,neka stoje u toj kutiji na polici u hodniku,neka sačekaju da se uvučemo između kazaljki i zapertlamo prste.
Ja ću noćas slikati krugove i pretvarati ih u vrtlog , a ti , ako ti se ne sviđa obriši gumicom svoje ime između redova i okreni stranu ...Na sledećoj ću pokriti sve pokušaje skladom.Ovo neka se ne važi.
