Ekvivalentno sa mojim osjećanjima i razmišljanima, težnjama da osmislim nezamislivo, rađa se ta paralelna odbojnost i ustaljenost, indiferentnost prema namjerama da stalno objašnjavam koliko mi je stalo da osmislim nezamislivo. Kako su nezamislive stvari ustvari one koje misaoni čovjek ne razumije i koje nikada razumjeti neće jer nezamislivosti se rađaju iz gluposti onih koji ne žele da razumiju, tako se misaoni čovjek i priprema za lagani bijeg iz ustaljene potrebe da objašnjava. Ja priznajem poraz u onoj mjeri u kojoj moram, a to je da budalu niko pobijedio nije, jer da jeste onda bi to značilo da ga je uspio pretvoriti u pametnog. Povlačenje pred budalama nije bijeg i predaja, u tom slučaju to se zove ostavljanje budalaštine na miru i odlazak u tihovanje i kontepliranje sa svojim istinama, problemima, ophođenjima.
Čovjeka, onog misaonog čovjeka, ustvari najviše boli izdajstvo misaonih ljudi i njihov preobražaj u glodare. Ja sam već pisao o kafkijanskom problemu sa kukcima i glodarima, ali ovaj problem je onaj koji se zove „kada pametan zaćuti namjerno da bi budala služila svrsi propagande“ Šta to znači, e to znači da poznajem užasno malo pametnih i obrazovanih ljudi koji su oidlučili da idu linijom manjeg otpora, da se uloge u politiku, da prećute, ugrizu se za jezik, progutaju ponos, previše ponosa, užasno mnogo ponosa, poseru se na ponos, a zašto? Jasno i kristalno je da bi dobili platu, nasušnu potrebu da se jede, jebe, piša i sere. Nema tu mnogo razmišljanja niti biranja riječi, filozofije i alegoričnosti, taj fenomen zasiranja sopstvenog ponosa objašnjava se najprostije ovim potrebama. Znam neke ljude koji mi se ne smiju ni javiti jer su dobili takvu agendu, ali itekako znaju šta radim i šta pišem. Ustvari ja i dalje nastavljam da pišem o svemu tome i ne odustajem od potrebe da im se zamjerim, mada nemam namjeru da se zamjeram onima koji su se popišali na ponos zbog položaja. Sami sebi su se oni već zamjerili samo im to agenda nije javila, sakrila je to od njih kako bi ih uspavala. Moj zaključak je da i oni, nekada pametni ostaju lagano bez mozga, kao i skrupula, ljudskosti. Pamet je lakše izgubiti, samo treba jednom popiti piće sa budalom u kafani i otkriće ti se čitavi svijet nemisli i razbibrige. Pokušavam ovim da otpustim svoje misli od njih i da im objasnim kako nemam potrebe da ujedam dalje, prevazišao sam njih i njihov šareni svijet koji blijedi kao i mozak budale.
Kada te razočaraju misaoni, budale postanu šaljivi pajaci koje si nekada poznavao. Sreća moja pa nikada se nisam bavio politikom kao motivom za bogatstvo, već kao ideal koji mi je izmakao šaka. Sreća moja pa mi se izmaklo, sreća po mene jer živim u svijetu licemjera koji bi me pojeli, prodali, izdali i oklevetali, a sebe obogatili. Da sam bio tada živ ,1941 u partizanima i sa Titom, mene bi streljala partija 1945 ili bar kao Đilas Milovan sudba bi mi bila. Sreća pa u ovom bezličnom vremenu fukara, onih koji ne shvataju ništa anahrono, već samo ustaljeno danas i potrebito za ovaj tren. Svaki a priori i a posteriori je nepotrebno. Sagledavanje problema je nebitno, samo blic informacije i momentalna tendencija nacije, a ona je kilo pečenja, ćevapa, i malo laži od lokalnog političara. Kada mu kažeš da je to slušao i prošle godine na nož te dočeka i mudro kaže „ Šta bi ti, bil bio ti bolji“. U takvom vremnenu i ne treba da se baviš ničim nego hronikom. Da budeš puki bilježnik ljudi kao tipova, društva kao pozicije gdje si zakopan. Pisanje tada ima veliki smisao. Mislećima je ostalo, ustvari, jedino to. Shvativši i sebe kao napornog, upornog da izgura svoju filozofiju, sam pretendiram za izbjegavanje jer od mene nema leba niko od onih koji bi hljeb preko pogače presavili u proždrali. Moja iskustva su empirijska u svemu što pišem i tome sam zahvalan bez obzira na pričinjenu mi štetu u takvom opštenju sa dole opisanim tipovima, budalaštinama i opštim izvorima svog iskustva.
Malo ću o opštim tipovima i karakterima nemislećih ljudi i onima koji su počeli da moraju tako da se osjećaju. Prvi tip je indiferentan ili…
–Beznačajko je tip u moru tipova kao što je i sam. Lako sklapa prijateljstva preko tebe jer ti poznaješ dosta ljudi, a on obično dolazi niodkuda i nerado priča o prošlosti, mistifikuje stvarnost i voli da mudruje u kafani. Podržava svakog ko je u istim govnima kao i on, prepoznaje potrebe primarnog druženja, detektuje problem veoma lako, rukat i od ruku mu idu svakakve popravke, voli da se dokazuje i razgovara na temu tehnike, nauke, napretka i prosto je tehnoman. Voli računare, polurazumije sve vezano za tehnomanstvo i prihvata izazove kvizova čije rezultate krije jer „nije to bitno“. Pričaće o nekim svojim prošlim životima, govoriće ti „iskrene“ priče o svojim ženama, opisivaće orgije koje je imao s njima i to će ponavljati kao papagaj skoro svaki put jer od svoje beznačajnosti neće imati mira pa će tako dodavati nove detalje do beskonačnosti. Poželeće da se približi bogu, hrliće mu u susret manijački baš kao što je manijački „onomad pušio travu“, ako je uopšte i vidio kako izgleda trava. Kao što u budućnosti ni boga spoznati neće jer će i bog pobjeći od bezlične beznačajnosti. Govoriće čudne stvari, biti spreman da sebe kastrira jer će imati promisli sveca, govoriće više o smrti nego životu, spavati u sanduku kao vampir, tražiće bit i istinu, bogobojaznost i grijeha se kloniti. Svi će ga smnatrati čudakom, ali ti ćeš ga braniti jer ćeš prihvatiti njegov poziv za sve metafizičko, smatraćeš ga pravednikom. Bićeš čovjek, ali kome? Sve društveno mu nije strano i sloldateska njegova sa tobom bivaće jaka sve dok su riječi u igri, a kada treba djelo da bude urađeno, finalizirano nešto, konkretizirano, e tada kada ga zamoliš da stane rame uz rame s tobom… šta tada?
On postaje apatična svinja, tvoj najveći izbjegavač, sljegač ramenima, nezainteresanko, negovorljivko, izbjegavanko i golo govno koje ne želiš više u svom prisustvu jer je prosto beskoristan. Jednostavno pokušaće da oživi svoju beznačajnost, zažaliće što te je upioznao. Pokušaće da objasni da si upao u sopstvenu rupu i da to nije po zakonu, bogu, pravdi. Da, on će smatrati sebe pravednikom kada bude trebala akcija i konkretna dijela tebi da pomognu. Naći će način da kaže kako si „podemonio“ Neće mu na pamet padati ona božja „poznaćete ih po djelima, pričaće o pravednosti, a zlo će da čine“ Neće mu padati na pamet jer će se u tome prepoznavati. Efekat Jude lako počne da smrdi, ali on će i dalje da bježi od tebe. Postaće kicoš, jer srebrom se uvijek lječe rane najefektnije. Kupiće sebi nešto raskošno za poslednje pare, plašt, sako, promjeniće frizuru, pokušaće da se maskira, migolji se kao zmija. Odjednom će poželiti da bude više življi nego Mik Džeger, bahatiji nego Hju Hefner, a to će biti savršena maska da odeš, da ga ostaviš na miru. Nećeš shvatiti šta si pogriješio dok ti ne stane na žulj sa frapantnim izlivima neiskrenosti koja se uočava golim okom, jer prevazilazi okvir ukusa. Zatražićeš od njega objašnjenje koje nećeš dobiti već ćeš odgovore čuti sutradan iz tuđih usta. Pokušaće da trača na pogrešnim mjestima o tebi, ljudima na tvom poslu, onima koje ne poznaješ, a i tvojim prijateljima jer će želiti da ih okrene protiv tebe, ali to mu neće polaziti za rukom osim što će sam sebi umanjiti svaka viđanja s ljudima. Ponovo će se povlačiti u svoju pećinu iz koje je izašao i kovaće novi plan za novog „prijatelja“ preko koga će upoznavati ljude. Ljudi su mu hrana za beznačajan život pun nezadovoljstava. I najvažnije, ovaj tip je antitalenat upravo za ono što tebi ide najviše od ruke. Eto i razloga njegovog ponašanja.
–Nametljivko ili navalentno bezobziran tip u rijeci takvih koji se migolje kroz društvo. On će da ti bude rame za plakanje kada ti nemaš potrebu da plačeš na nečijem ramenu, ali zato će on na tvom da plače stalno. Imaće uvijek potrebu da se solidariše sa strahovima koje imaš, čak ćeš se povjeravati nametljivku, smatraćeš ga možda pretjeranim, možda neshvaćenim ali ok prijateljem, moći ćeš da mu odaš tajnu o svojim planovima. Želiće da radi s tobom, da imate blic poslove na kojima se brzo zaradi i trudiće se da upravo on pronalazi te poslove što će ga postavljati u položaj šefa. Ti ćeš da povučeš, a on će da dogovara cijenu. Ti ćeš kičmati, a on će naplaćivati. U prvo vrijeme pošteno jer ti si zadovoljan, ali njegovi apetiti će rasti, on postajati sve ljeniji i to neće više biti interesantno, upravo njemu. Odustaće od svega jer će ga smarati da radi, a neće moći napredovati koliko on misli da je zaslužio i plašiće se tvog poštenog posla. Opet će ti se žaliti kako ima psihičkih problema, ljubavnih jada. Stotinu žena želi za jednu noć, hiperaktivan u seksu, a ako mu se jednom ne digne kurac pomisliće da je impotentan i pričaće ti o tome iako te ni najmanje ne zanima njegov problem sa kurcem. Ulaziće ti u kuću, kao brat rođeni i pitaće „šta ima za ručak“ prostro će se saživiti s tobom da će ga i tvoja keva smatrati dobrim drugom. Jednostavnost prevare je na njegovoj strani, ali… kada mu zatražiš krv, pravednu krv, jer ti je dosta svega, da zajedno krenete riješiti nešto što ti treba jer ti zavisi opstanak od toga. Treba ti sada konkretno podrška jer si odlučio da imaš druga za nevolju, jer smatraš da si onomad kada si mu pomogao da se ne ubije zadužio tog svog „brata“ da on tebi pomogne oko tvoje muke, on će…
Isplakati more suza i krvi, poderaće pantalone puzeći, obići će sve kafane i ispričaće tvoju zamisao svim strancima na koje naiđe te će od tvojih neprijatelja tražiti savjet šta da čini. Skidaće svoje cipele i lupati se po glavi od „muke i jada“, a tebe će pominjati najmanje kao čovjeka koji ga peče na ražnju. Naravno da će mu reći da si ti budala i da ti njega iskorištavaš. U svojoj glavi će obrnuti ulogu svog bića i za sebe će da bude žrtva. Smatraće se tvojom žrtvom i to će ti reći u lice. Misliće da je hiljadu posto u pravu kada te nazove i pogrdno i najoštrije ti zamjeri izlažući samo svoje strahove, jer on strahova ima na hektotone, a ti ne znaš „kako je njemu loše“. Svu tvoju muku pripisivaće sebi, jer će njemu bivati najlošije. Trač pred tobom o tvojim prijateljima će biti vrhunac njegovog besmislenog plača i ti ćeš da pukneš i otjeraš ga u tri pičke materine. Osoba za izbjegavanje u naširem luku, a kada se njegovo lice tebi razotkrije, postaje onaj koji od ljubavi napravi ljubomoru, sve dobrote pretvara u sivi pepeo, izgara zarad strasti i gasi pravedne riječi, umiljava se zlima da izvuče sopstvenu korist.
–Glupko ili na latinskom ima jedna poslovica koja glasi „In silvam ligna ferre“ što bi značilo bukvalno „Nositi drva u šumu“, a ja bih dodao smisao ovom modelu budaletine koja je standardna za naše uslove „ Onaj koji ništa ne razumije i sve pogrešno radi“. On tebe nađe tako što se „prišljamči tiho i bude nijema legenda“, bez glasan, potpuno miran i statičan. Glumi nezainteresovanog, ali i zadovoljnog. Kada obratiš pažnju na njega, jer ti nisi nehuman i po svojoj prirodi ignorator, on će prihvatiti sve što hoćeš. Pozvaćeš ga da popije piće ili će on tebe, sasvim je svejedno. Ljudevno ćete sjediti i ćaskati o svemu i svačemu. Ti to nećeš shvatiti, ali on će upijati sve što ti pričaš, malo će da govori. Ne zato što neće htjeti, već što neće ni znati o čemu da priča sa ljudima. Više će da potvrđuje i solidariše se sa svim što govoriš. Mislićeš da je normalan momak, da si upoznao nekog prijatelja koji će ti biti kolega na poslu, idealan lik za popodnevnu pivu, večernju pivu i možda smjeh u društvu žena, zdravo i normalno ophođenje sa životom i karakterom kog misliš da ima dotični. Nesvjesno ćeš mu otvoriti svoj svijet. Pozvati ga na druženje tamo gdje tebe zovu ili sam organizuješ događaj. Otključaćeš mu vrata svoje umjetnosti i svih drugih umjetnosti, pokazati načine i upoznati s ljudima. Čak ćeš mu pronaći i posao, upravo tu gdje ti zarađuješ za stvaran život. Sve ćeš učiniti da ne izostane iza tebe jer znaš da letiš ispred mnogih, a njega smatraš kvalitetnim, samo nepronađenim. Trudiš se da se pronađe, a onda kada uopšte ne trebaš ni njega ni njegovu pomoć i kada sve bude mirno i ustaljeno, on otkriva svoje lice.
Posao koji si mu namjestio da radi s tobom zabrlja i još okrivi tebe za to. Novac koji ste dobili proglasi „šakom jada“ i potajno misli da si ga zavrnuo i to za pola groša od čitavog ćupa para koji je dobio. Zamjera ti na maloj sitnici kao da je milionska vrednost. Deste puta mu pomogneš, a jedanesti ne stigneš od obaveza nabije ti na nos da si samo svoj. Govori da si ga ti ubacio u svoje umjetničke krugove da imaš iza koga da se sakriješ, pored toga što on nema iza sebe ni jedan rad. O tvom radu, ako si pisac, misli da „svaka budala može tako“ a da „on može najbolje, a kamoli bolje od tebe“. Slušaš i da ne povjeruješ. Onda napravi cirkus sa nekim trećim i dobije batine, pa traži od tebe da ga svetiš. Kada mu kažeš da je pretjerao, „On visočanstvo“ digne nos i tebi ništa nije jasno. Ostaneš desetak dana da razmišljaš, napišeš par redova o tome, kontepliraš sa samim sobom neko vreme i zaboraviš na glupandera. Povremeno se javite jedan drugom na ulici i to je sve. Kod ovog tipa nema većih simboličnih karakteristika, jer možeš zamisliti šta bi bilo da si mu kojim slučajem povjerio neku tajnu ili tražio da te podrži u nečemu kada ti je bila potrebna stvarna snaga i pomoć. To ni ne naslućivati, jer obimi katastrofe po tebe bi bili hirošimski. Kao i kod slučaja prvog gore opisanog, antitalenat gradi ljubomornu sujetu i od nje se ne odvaja, a poput slučaja dva, gore opisanog, sve vredno u sivi pepeo pretvori. Prosto su ovi tipovi budalaštine, umjetnici gluposti, na svoj način.
Jedino treba dodati ono što je zajedničko za sva tri tipa, rekao bih smjelo, ovih ljudoždera je ono što sam ja davno definisao i već negdje pisao, a sa tom antimaksimom i završavam. Ona glasi „ Zašto ja i kolega da zaradimo svaki po 500 dinara, kada ja mogu sam da zajebem kolegu i zaradim 300 jer ću tada jedini ja imati neke pare, a on ništa“.
Svaka sličnost je slučajna, s obzirom da ovi tipovi grade dobar dio nataliteta.
…u Beogradu februara 2015…