Ordenje za kačenje na klin(ac)

Piše: Zoran Janković

Ne kažem da nije bilo i onih drugih. Međutim, mnogo srbskih vitezova u proteklom, nesretnom ratu borilo se časno. Časno da časnije ne može biti. Branili su svoj narod opirući se neprijateljskoj vojsci, a civile su štitili ma koje da su nacionalnosti. Bili su to, što bi rekao Marko Miljanov „Primjeri čojstva i junaštva“. Jer junaštvo jeste braniti sebe od drugog, ali je i čojstvo braniti drugog od sebe.

Zbog ovakvih ljudi i postoji ordenje. Za njih je i izmišljeno. Moraju imati jednu od ove dvije osobine. Poželjno je – obje. Samo takvima se daje orden!

Zašto naši pravi vitezovi nisu dobili ordenje?

Tragajući za nekim potrebnim mi dokumentima slučajno otkrih zašto ordenje nisu dobili oni koji ga jesu zaslužili. Zato što su ga dobili  oni koji ga zaslužili – nisu: tajkuni iz ovog i „borci“ iz onog (Drugog svjetskog) rata.

Ako išta znam „Onaj“ rat počeo je 1941. godine. Sada je 2011. To je, ako znam imalo računati, sedamdeset godina razlike! Koliko li je taj junak imao godina kad je počeo „Onaj“ rat, da je bio dorastao za puške i herojski se borio protiv Švaba, a da je i danas živ. I kako ga za sve te (silne) godine niko nije odlikovao nego to danas (2010.) učini Rajko Kuzmanović??? Da li to nema junaka iz ovog rata koji su neopravdano ostali neodlikovani? O ordenju „privrednicima i radnicima“ neću ni da trošim riječi! Odnosno hoću, reći ću jednu: BEZOBRAZLUK!

Sjećate se kako su nekad i kod nas, dok se još ordenje dijelilo (samo) vitezovima, ljudi ponosno hodali dok im je na prsima zveckalo to znamenje najveće ljudske časti! Svi su ih gledali i divili im se. I zavidili im. A jeste li vidjeli da se danas (neko-nekad) kod nas zakitio ovim novim ordenjem? Niste!? U čemu je, onda, problem?

Poznajem mnogo onih koji su ordenje dobili, a da su zaslužili „nešto“ sasvim suprotno tome. Poznajem i mnogo onih koji ordenje nisu dobili a zaslužili su ga. Najmanje znam onih koji su ga zaslužili a jesu ga dobili. Zato i jeste ovo današnje ordenje za kačenje na ….. tamo gdje ga niko ne vidi. Izvinjavam se ovim malobrojnim koje sam posljednje nabrojao.

Amerikanci od svog građanskog rata 1861. godine nikada više nisu ratovali na svojoj teritoriji. A neprestano ratuju. Svako borbeno dejstvo oružanim snagama na teritoriji druge suverene države po definiciji jeste – agresija. Još 1974. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija Rezolucijom 3314 definisala je agresiju ovako: „Agresija je upotreba oružane sile od strane neke države protiv suverenosti, teritorijalne cjelokupnosti ili političke nezavisnosti druge države“ uključujući:

A. Invaziju ili napad oružanim snagama neke države na teritoriju druge države, ili bilo kakvu okupaciju, uključujući i privremenu, koja proizilazi iz takve invazije,

B. bombardovanje od strane oružanih snaga neke države područja druge države ili upotrebu bilo kojeg oružja od strane neke države protiv područja neke druge države;“

Uprkos tome Amerikanci danas ratuju na svim meridijanima. Dižu pobune protiv legitimnih državnih vlada. Ako li pobunjenici dobiju po turu onda pokrenu  svoju silnu vojsku i pomažu odmetnicima u obaranju  vlada (Kosovo, Libija…). Uprkos tome (a možda i baš zbog toga) američki predsjednici ponosno postrojavaju svoje jedinice koje čine akte agresije širom svijeta. Čine to povodom iole značajnijeg praznika. Prsa njihovih vojnika prepuna su odlikovanja, a porodice i oni ekonomski su zbrinuti do kraja života. Predsjednik Amerike odaje im najveće počasti i priznanja. A kod nas?

Borci VRS ratovali su na svojoj teritoriji, branili svoje porodice i svoju zemlju. Koliko ratnih jedinica nikad nije postrojeno nakon potpisivanja dejtonskog mira? Da li se to naši predsjednici nas stide? Gdje bi to oni bili predsjednici da im mi nismo napravili Republiku Srpsku? I (konačno) evo kome ti i takvi nam predsjednici daju odlikovanja:

На основу члана 80. став 1. тачка 6. Устава Републике

Српске, Закона о одликовањима и признањима (“Службени

гласник Републике Српске”, бр. 4/93, 26/93 и 48/02) и Ста-

тута ордена и медаља Републике Српске (“Службени гла-

сник Републике Српске”, број 12/95), поводом 1. маја – Ме-

ђународног празника рада, а на приједлог Привредне комо-

ре Републике Српске и Савеза синдиката Републике Срп-

ске, д о н о с и м

УКАЗ

О ДОДЈЕЛИ ОДЛИКОВАЊА СЉЕДЕЋИМ

ПРИВРЕДНИЦИМА И РАДНИЦИМА

ОРДЕН ЊЕГОША I РЕДА:

1. Ћубић (Миле) Љубомир, власник и директор при-

вредног друштва “Нискоградња” Лакташи,

2. Чичић (Душан) Миленко, власник и директор при-

вредног друштва “Калдера компани” Лакташи,

3. Пандуревић (Милош) Миладин, власник и директор

привредног друштва ДИ “Дрволик” Рогатица,

4. Лаловић (Марко) Саво, директор привредног дру-

штва “Марвел” Источно Сарајево,

5. Вукоје (Радован) Обрен, власник и директор при-

вредног друштва “Подруми вина Вукоје” Требиње,

6. Федерико Зекето, директор т.о. “Спортек” Котор Ва-

рош;

ОРДЕН ЊЕГОША II РЕДА:

1. Нинић (Станко) Небојша, власник и директор при-

вредног друштва “Ланако” Бања Лука,

2. Тасовац (Лазар) Милутин, извршни директор Рудни-

ка и термоелектране Угљевик,

3. Баранац (Крсман) Милутин, извршни директор Хи-

дроелектране на Дрини Вишеград;

ОРДЕН ЊЕГОША III РЕДА:

1. Мирковић (Саво) Милан, руководилац радне једини-

це Рудник и термоелектране Угљевик;

МЕДАЉА ЗАСЛУГА ЗА НАРОД:

1. Гњатић (Милан) Драган, наставник – ОШ “Десанка

Максимовић” Приједор,

2. Милутиновић (Винко) Зоран, медицински техничар –

Општа болница Зворник,

3. Божић (Станко) Славко, инспектор полиције МУП

РС – ЦЈБ Добој,

4. Ђуђић (Нико) Горан, електротехничар – “Атлантик”

ББ Бања Лука,

5. Вошкар (Гојко) Славко, техничар дрвне струке – “Фа-

чо” Челинац,

6. Топић (Горчин) Миленко, предсједник синдиката

“Телекомуникација РС” Бања Лука,

7. Гостић (Душан) Бранка, КВ трговац – Бања Лука,

8. Фуртула (Богдан) Слободанка, економски техничар –

Олимпијски центар “Јахорина” Пале,

9. Кнежевић (Бранко) Радован, ВКВ возач – “Аутопре-

воз” Градишка,

10. Бјелајац (Стево) Зорка, поштоноша – “Поште Срп-

ске” РС Бања Лука,

11. Илић (Здравко) Здравка, КВ галантериста – творни-

ца обуће “Дермал-Р” Котор Варош,

12. Косић (Миленко) Радослав, радник – СХП “Целекс”

Бања Лука,

13. Марковић (Цвјетко) Милан, машински техничар –

“Бирач” Зворник,

14. Томовић (Бранко) Марко, дипл. инж. шумарства –

ШГ “Сјемеч” Рогатица,

15. Лазић (Миладин) Митар, радник – ГП “Пут” Источ-

но Сарајево,

16. Томић (Манојло) Александар, пољопривредни тех-

ничар – “Саничани” Приједор,

17. Родић (Јаков) Стана, економиста – Савез синдиката

Републике Српске,

18. Пејчић (Стојко) Момир, КВ аутомеханичар ЕФТ –

Рудник и термоелектране Станари Добој,

19. Аљић (Хасан) Незир, ВКВ радник – ГП “Рад” АД

Бијељина,

20. Др Пашалић (Идриз) Азра, предсједник Скупштине

општине Приједор.

Број: 01-136-450/10       Предсједник

4. маја 2010. године       Републике,

Бања Лука                     Академик др Рајко Кузмановић, с.р.

УКАЗ

О ДОДЈЕЛИ ОДЛИКОВАЊА СЉЕДЕЋИМ

УЧЕСНИЦИМА НОР-а И БИВШИМ ЛОГОРАШИМА

II СВЈЕТСКОГ РАТА

ОРДЕН ЧАСТИ СА ЗЛАТНИМ ЗРАЦИМА:

Гајић (Божо) Благоја, предсједник Републичког одбора

СУБНОР-а Републике Српске и носилац партизанске спо-

менице 1941. године;

ОРДЕН ЧАСТИ СА СРЕБРНИМ ЗРАЦИМА:

1. Гаковић (Ђуро) Танасије, предсједник Општинског

одбора СУБНОР-а Градишка,

2. Џајић (Данко) Раде, предсједник Градског одбора

СУБНОР-а Бања Лука,

3. Родић (Жарко) Перо, потпредсједник Удружења бив-

ших логораша II свјетског рата Републике Српске,

4. Скробић (Раде) Милинко, предсједник Подружнице

Удружења бивших логораша II свјетског рата за општине

Добој и Петрово.

Број: 01-136-474/10          Предсједник

11. маја 2010. године       Републике,

Бања Лука                       Академик др Рајко Кузмановић, с.р.