Oprosti mi što te ne volim.
Oprosti mi što nikad nećemo biti tako bliski da nam se srca zajednički smiju. Postoji nešto između nas, neki zid, kamen, kamen spoticanja, i oprosti mi što ne vjerujem da ga ne vidiš.
Oprosti mi što te od početka držim na distanci. Namirišem tako nekad u kom pravcu će stvar da ode, bude mi drago da i ja nešto predosjetim, pa se nadam, očiju mi, i ti ćeš predosjetiti isto.
Oprosti mi što ne volim tvoju felu. Nije to loša fela, to je čak i dobra fela, ali nekom drugom, ne meni. Tvoju felu volim vidjeti za drugim stolom, nikad svojim. Oprosti mi što ću ovo reći, ali smara me tvoja fela. Sa dvadeset metara me smara. Ne volim razgovore, diskusije, polemike sa tvojom felom, ne volim felu koju privlači tvoja fela, ali nemam ništa protiv tvoje fele, niti fela koje je prate. Samo vas ne želim u svojoj blizini, i molim vas, oprostite mi to.
Oprosti mi na ljubaznosti. Nekad je bolje biti grub, skresati, otresti, strgnuti kao flaster, ubiti svaku nadu, spržiti svaku klicu prije nego se zametne mogućnost da ćemo se možda voljeti. Nećemo. Ne volim te. Volim nešto drugo. Volim nekog drugog. Oprosti mi što nikad neću saznati kako ti voliš, ni kako je voljeti tebe.
Ne želim da te vrijeđam, ni da te obezvrjeđujem. Ne želim da te tetošim, niti tretiram kao budalu. Ne želim da te ignorišem, ni da ti objašnjavam, ali želim da ti kažem zašto da mi oprostiš.
Neki ljudi ne treba da budu bliski. Možda bismo stradali u udesu, izgorjeli u požaru, utopili se u jezeru, možda je to što nas razdvaja za naše dobro. Možda su te sitnice koje toliko znače nepremostive jer je tako najbolje. Oprosti mi što mislim tako, tako mi je lakše. Tako sebi objašnjavam nemoć, nesposobnost da te zavolim. Oprosti mi što te ne volim. I ne mrzi me, ako možeš. Ne žali za mnom, ako možeš. Ne pitaj se šta je razlog, je li moglo drugačije.
Sigurno i ti znaš kako je kad te neko zagrli, a ruke mu teške, kao olovni prsluk te pritisnu. Taj teret koji godinama nosiš, taj teret za koji ti treba pomoć, vidim ga i ne želim ga. Ja nisam odgovor na tvoje molitve. Moja pleća ne mogu to da nose, ne žele to da nose, ne tvoje, ne to. Oprosti mi, oprosti mi što je tako.
Ima ko te voli. Imam i ja koga da volim. I to nešto, što u meni vidiš, što ti se sviđa, i to ćeš možda naći u nekom ko će moći da te voli. Možda i nećeš. Pa šta. Živi svoj život, i ne ljuti se…oprosti mi, jer nisam kriva. Ne volim te, nisam te nikad voljela, i ovo što nudim nije izvinjenje, ne… nisam kriva što te ne volim, niti je krivica tvoja.
Problem je samo to što me mrziš jer te ne volim. Nemoj da me mrziš, oprosti mi. Oprosti mi što te ne volim. A ja ću pokušati isto onima koji ne vole mene.