Jos jednom cu te pogledati u pokusaju da pronadjem nesto vredno. Probaj bar ovaj put da usadis iskrenost u svoje oci dok ti govorim da si los covek. Znam da razmisljanje kod tebe iscezava kada mi stavljas do znanja da me ne podnosis uprkos tome sto se nisi ni potrudio da prodres u sustinu moje prirode. Ali ne brini, nisi jedini. Veoma nalikujes vecini moralista koji me okruzuju. Ideologija dvadesetprvog veka u rukama nedopecenih iskustava. Dobro mi je poznat taj osecaj. Vise puta sam osetio negativnot na svojoj kozi u pokusaju da srusim ideologiju savremenog doba, tako da mi ti i ne predstavljas neku nepoznanicu. Cak naprotiv, dobro sam upoznat sa tvojim sposobnostima razmisljanja, odnosno nerazmisljanja i mogucnostima da u sebi osetis slobodu odricuci se svega sto si do sada smatrao vrednim. Breme idola u tebi ubija postojanje dok te moral cini nesposobnim i ogranicenim. Uzdas se u Boga da ces docekati bolje dane, a u stvari sve vise propadas u pokusaju da zivis.
Ne, nisi ti bas toliko glup. Shvatio si ti vec odavno da sam prodro u sustinu, samo ti si isuvise ponos da bi to priznao. Sa druge strane, plasis se promena. Ali ne toliko onih vezanih za tvoju licnost, kao onih vezanih za tvoju okolinu. Negde u dubini svestan si da nisi spreman na taj korak, a sa druge strane tesis se cinjenicom da nisi ni jedini. Koliko je izgubljenih dusa na ovom svetu. Svako bi da odigra pravi potez sa strategijom koju pokupi od drugih. I tako iz dana u dan krug se ne zatvara. Svaki put je sve veci i gori. Neki ljudi su pravi majstori u pokusaju da me preziru, a nisu ni svesni koliko me postuju. Nista vise nisi spreman da nadigras mene no sto si spreman da nadigras zivot. Samo koprcanje u blatu ostavlja okoreli smrad na tvojoj kozi, u tvojoj kosi, u tvojoj dusi... Prekretnica se ne pravi onda kad te neko izaziva, vec kada shvatis sustinu zivljenja. Nikada nisi ziveo, a pokusao si da mislis, nikada nisam zeleo zlo, a pokusao sam da mrzim. Jos jednom rekao sam ti sta sam smatrao vrednim bez bojazni da ces pravilno razumeti. Sad sam vise nego ikad siguran u tvoju rezervisanost prema mom radu. Utrnuo si u pokusaju da me procitas, a jos vise u pokusaju da ne eksplodiras nad mojim emocijama. Znam, nemoj mi reci. Nadobudnost je osobina budala ili ludaka, a sve sto si video proslo je kroz tebe kao voda. Samo jedno mi moras priznati. Jedna rec ludaka ostavlja na tebe vise utiska nego hiljadu reci ovih tvojih, odnosno tebi slicnih. A ja, ako u buducnosti budem imao vise srece nego pameti, mozda i uspem da uhvatim iskrenost u tvojim recima bas kao sto se ona nazire u tvojim ocima, iako pretendujes da sve ovo prekrijes mrznjom i besom. Ne brini, nisam ja tako los kako se to mozda tebi cini. Ja samo ne zelim da me vecno gledas u pokusaju da me sto vise zamrzis, nego da bar jednom cujes ono sto prica druga strana ili bar ona koju zelis da osetis u sebi.
