Зар нам није досадило више овако? Све некако неисправно, само да се подвали, „ували“, „закамуфлира“. Ништа није како треба. Тако ни оно без чега не можемо, што је прошлост, садашњост и будућност, само се понекад различито манифестује. Заправо, није толико ни лош наш начин, али требало би ту доста модернизовати, измјенити, па и додати, одузети.
Како је темељ основа за кућу, тако је и образовање исти тај основ за живот, опстанак, напредак, ма све! Треба цијенити оно што имамо, али свакако да треба бити и амбициозан. Зато, ја као велики сањар, оптимиста, вјерујем да ми можемо олимпијским мотом „Брже, више, јаче“. Зашто допуштати одливе мозгова? Иако јесу показатељи да су наши кадрови веома школовани, они су истовремено и рак рана сваког друштва, па и нашег (гдје та појава непрестано траје уназад деценијама, ако не и дуже). Хајдемо онда оповргнути стару народну „Вук длаку мијења, али ћуд никад“, бар у овоме. Немојте да се понављамо, учинимо нешто. Не треба много. Смањити садржаје уџбеника, примјењивати нове методе, како технолошке, тако и оне васпитне (чак и вратити оне од некада, наравно не све), модернизовати планове и програме рада, увести чешће излете, размјене ученика, чешће усавршавање наставног кадра, увести степене жељеног знања (лаки, стандардни, напредни), тј. подијелити ученике по њиховим способностима, при томе не дискриминисти никога и свакоме допустити напредак. Изгледа ли то много? Наравно да не! Зашто би изгледало? То су ситнице из којих се могу родити велике ствари, као што су се већ и рађале. Толико говора о систематизацијама у овим или оним сферама друштва. А да систем заправо није тај који не функционише? Можда су потребне и коријените промјене, ништа није немогуће, па ни извршити те промјене. Кажу да су труд и рад увијек у предности у односу на таленат, искористимо то на наш начин.
Неупитно је да су промјене потребне. Ко је одговоран? Одговор је једноставан. Сви. Ланац је оно што чини више карика, тако да је образовање ланац кога чинимо сви ми и од нас све зависи, а ми опет од некога другога и то је вјечни круг. Знате, море може бити топло и пријатно или хладно и мутно, али ако останемо на обали никад нећемо сазнати и управо тако је све у животу, па и ово о чему говоримо. ‘ватимо се посла и запливајмо у нове промјене, побједе!
“За конкурс ‘Да сам ја неко'”