Baš onomad prije desetak dana dok još nisu počele ove oktobarske vrućine ,krenem sa sinom na utakmicu.Igrao Borac protiv nekog ,nije sad važno koga za ovu pričicu.
Pripremim uredno sitniš, 6 KM ,je li , mada imao je on sva navijačka obilježija ,al' red je, je l' ,da se kupi karta ,dio rituala .Odlaska na utakmicu.Pamti stadion ,a pamtim i ja neka druga vremena ,možda bolja ,možda gora ,zavisi od percepcije ,zavisi koliko se godina tad imalo ,a koliko sad ,istina da je tad Zvezda ,pa i ostala velika trojka dolazila , Velež ,onaj jedinstveni sa BMV triom,pa Olimpija sa sjevera,a Vardar sa juga,Vojvodina ,koju pobijedismo u jednom polufinalu kupa ,ako se ne varam ,po velikom snijegu i nemogućem terenu, a poslije i taj Kup osvojismo,pa onu utakmicu sa Proleterom za ulazak u Premiership pamtim jer su me toliko zgnječili da sam veći dio proveo boreći se da preživim ,jer je bilo 35000 ,jer nije bilo stolica ,pravila UEFE ,dodatnih sudija i svega što je u međuvremenu napravljeno da bih ja ,je li ,kad dođem na stadion mogao da uživam i relaksirano posmatram svoje ,a i nečije druge ljubimce. Da ne pominjem ono staro stajanje koje se od pogleda moglo urušiti ,a nikad nije ,začudo. Pa,kad je jedne godine organizovan slet ,a slet je bio poslije štafete najprimarniji mogući događaj iskazivanja oduševljenja Najvećem Sinu, izgradiše dio Istoka, a Sjever i Jug ostadoše da nas potsjećaju na ta vremena . Dok ih UEFA i ovi naši ne srušiše. A ,UEFA i ovi naši su nam prijatelji ,ne bi oni nešto radili da to nije za naše dobro.
Dobro ,al' tad je bio socijalizam ,a sad liberalni kapitalizam,razmišljam ja,razlika je to ,socijalizam sa likom čovjeka i ovo sad ,više neko naličje ili još niko ne može prepoznat taj lik što se ni ne nazire,šta li bi ovo moglo bit ,razmišljam ja dok ulazim ,na Istok ,pošto nikad nisam nigdje ušao ,samo na Istok ,kad kisnu oni na terenu kisnemo i mi ,a ne tamo preko puta pod onom tribinom drati se kako naši nemaju pojma ,a glava suha ,jakna topla ,sve potaman jedino ovi na terenu nemaju pojma ,kako bi to ,kad bi samo ušli sa pokrivenog Zapada oni riješili ,da ih neko samo pusti na teren ,da zamijene one 22 smotane noge,ali ,eto neće da ih puste,a oni godinama sa pokrivene tribine sve znaju ,vide i mogu.Al' niko da ih pusti da pokažu.Jbg.
Ulazim ,a razmišljam ,zašto ja o ovom svemu uopšte razmišljam ,što ne idem ko sav normalan zapadno-istočni svijet na utakmicu da se zabavim ,navijam za svoje ,derem se na sudiju i ostale pravde djelioce,trenera ,igrače i koga god mi dopadne pameti.3 sam KM platio,daje mi to valjda neka prava. Kad ovi što ne samo da nisu ništa platili nego su i sve što su mogli pokupili imaju sva prava.Kaže meni moj dječak,ma kakav dječak,momak pravi,on bi negdje lijevo ,ne bi baš do Vulturesa ,mislim možda me se stidi,sam sebe se počesto stidim,pa mu i ne zamjerim,ali ja bih, nekako baš bliže Vulturesa ,nisam baš pripao da onim zastavama mašem i u bubanj lupam,ali te njihove pjesmice ,pjesme ili kako god ,ponekad mi se sviđaju,pa nađemo nas dvojica kompromis,nije to teško ,ako ima dobre volje,da se smjestimo ni blizu ni daleko.Tako negdje u sivu zonu.Nismo na udaru ,ali pjesmice se čuju.
Ima tu raznih pjesama ,npr. o komšiji i pripadniku konstitutivnog naroda ,ta mi se i ne dopada nešto baš.Al' šta bih ja sad ,ne mogu ustati i iskazati svoje negodovanje,ko bi to slušao i šta bi to promjenilo,bolje sačekati ,proći će ,ništa nije bilo da nije i prošlo,ako je lijepo žalićemo,ako je ono drugo onda bićemo ponosni što smo znali da sve prolazi ionako.Pa onda ona o nekakvim žicama ,ni tu ne volim ,nisu nam valjda stavili onoliku žicu džaba ,sve sam pozorno gledao ta evropska igrališta ,nigdje žice , a kamoli onako visoke i moćne.Sjede ljudi bez žice ,ne možeš prosto vjerovati.Dođe mi da im viknem u onu kutiju pokretnih slika '' Nedostaje vam žica za potpuni ugođaj'' ,ali,bojim se džaba bih vikao ,ne razumiju oni to odavno.
Dakle, prođu te što ih baš i ne gotivim, a onda krene '' i bez posla i bez djevojke'' , e,to je već nešto drugo,kakvu ta ima poruku. Ej,ni posla ,ni djevojke (izvinjavam se navijačima koji ovdje u sebi pjevaju ni momka),samo dođeš na utakmicu i sve nestane ,sve ti voljeni klub zamijeni ,te 22 veličanstvene noge što tjeraju kožnu kuglu.Kakva samo grandiozna ideja ,gotovo spasonosna.Kako se još nisu sjetili da prošire stadion ,dovedu sve koje mogu nahvatati ,milom ,silom ,čim god ,da vide i čuju kako ljudi koji imaju vjere u nešto lako prevladavaju svoje egzistencijalne trivijalije.I sve čekam moj apsolutni hit.
Ma kakav hit,hitinu. A, ta ima dinamiku ,nije to samo takva obična navijačka pjesma .Prvo se kao iz neke velike daljine čuje neki žamor ,šta li ,nešto je ,ali ne znaš šta ,dok polako ne počnu da se razabiru riječi NIKO ME NE VOLI ,kao da dolaze iz neke druge dimenzije ,gotovo vesele ,bezbrižne,nestvarne.I postaju sve jače ,ali ne onako forte pravo, nego umjereno ,kao da iza njih dolazi još nešto.Što se iza brda valja. A ,ne mora da ne valja sve što se iza brda valja.Onda se prolomi onako pravo forte ,do kraja,do jaja K.... ME ZABOLI,svi ,cijeli Istok. Mladi ,stari ,svi. Ja sretan ,dočekao svoj stih. Nije mi žao onih 3 KM ,ma dao bih i više samo za taj osjećaj što bi reklo Hladno pivo,nekako sam ponosan što sam tako odlučan,bar u tom stihu.Žao mi da prestane ,ali opet nešto razmišljam (opet) vratiće se stihovi kao rode i opet ću poslije onog ''niko me ne voli'' moći da dreknem K.... ME ZABOLI.
Malo li je to?
