Tako se zove emisija koja se odnedavno prikazuje na Prvoj televiziji, a prenose je i OBN, i još neke televizije iz regiona. Divna emisija, prepuna ljepote, pristojnosti, muzike, talenta, života, lijepih životnih priča…i redovno se svi u kući isplačemo, duboko ganuti.
Nikad nije kasno da uvidimo koliko su ovi naši prostori, ma ova naša planeta, puni ljepote i ljudskosti.
Nije kasno ni da se televizijski repertoar obogati sadržajima koji mladima mogu pružiti dobre uzore, a starijima popraviti raspoloženje.
Meni se od kritikovanja podriguje na ružno. Ne gumo više ni kritike ni kritičara. Sve je to, štonokažu, prdimahovina. Kad se slikari late slikanja, berači branja, kovači kovanja, inženjeri projektovanja, kad svako bude radio svoj posao, onda će se prirodno izroditi i političari koji, jel, znaju svoj posao, pa onda i zastupaju politike od koristi. Dotad ostajemo podijeljeni na one koji rade i one koji kritikuju i kumuju širenju osjećaja bijesa, jada i beznađa.
Eto nisam pravnik ali mislim da je zakon…eto nisam ekonomista ali mislim da je privreda…eto nisam stručnjak ali mislim…hahaha, pa stvarno…
Eto ni sam ni ja Broz, Hodža, ni Kim Džong Un, ali bih zavela diktaturu, kol'ko šjutra. Dosta više kritikovanja. Shvatamo svi šta ne može, ali nikad nije kasno da se uhvatimo onoga što može.