Pomalo “jak” naslov, za neke sablažnjavajući i neprimeren ovom sajtu(odnosi se na sajt na kome sam prvo objavio tekst), ali jedini koji mi pada na pamet na temu odnosa pravoslavnih Hrišćana prema svojim bliskim prijateljima i svetu oko sebe.
Pod velikim sam utiskom tekstova koje sam čitao poslednjih dana , sve me je to navelo da razmišljam koji je najdekvatniji odnos pravoslavnog Hrišćanina prema našim prijateljima i generalno ljudima, koji su u kontaktu sa nama, a ne dele naše poglede na svet.
Kao neko ko je bio početnik u veri, neofit, često sam nametao svoju veru i moralne norme drugima, shodno tome najčešće bio odbačen i okarakterisan kao “težak čovek” , kako mi reče jedan prijatelj, čovek si širokih ramena a uskih shvatanja :).
Sada kada je prošlo mnogo vremena, shvatam da je jedina krivica u meni i da sam ja taj koji se pogrešno pozicionirao u odnosu na svet koji me je okruživao.
Čitajući tekst teologa Aleksandra Milojkova, o uticaju svetog Avgustina na teologiju i duhovnost zapada, koji je sa tvrdnjom “Da Adam nije pao u raju, Hristos ne bi došao ” , odrazilo na način da su temelji duhovnosti zapada bili odnos onoga koji je kriv , njegove kazne i Božijeg stradanja zbog nas. Akcenat je stavljen na Veliki petak, muke Isusove, rane Isusove, grešni verni narod koji je morao da ispuni moralni zakon kako bi zadobio raj. Moralizam je itekako zavladao a Inkvizicija je bila rezultat toga. Takav vernik i takva duhovnost, u odnosu na biblisku priču o Isusu i bludnici, pozicionira moralistu među one koji kamenuju.
Na istoku je preovladalo mišljenje svetog Maksima Ispovednika :”Hristos bi došao i da Adam nije pao u raju” , što daje sasvim različitu sliku, gde Bog pokazuje da je stvorio ovaj svet iz ljubavi i da želi da imamo večnu zajednicu sa njim. Akcenat je na Vaskrsenju , na ljubavi i na radosti.
Patrijarh Pavle je bio dobar jer je u njegovom srcu stanovao Hristos, nije imao dobra dela jer to negde piše na papiru. Izreka kaže da ima ljudi koji nikada pismo nisu pročitali a ispunili su sve zapovesti. Dakle , ti ljudi nisu imali nikakav pisani zakon, jedino što su imali je sveta Liturgija, koja je izvor Crkve, izvor dobrote pa samim tim je ta dobrota donela moral , odnosno pisani zakon, ali neusiljeno. Hristos je iza sebe ostavio samo Liturgiju, nikakva pisana dela nije ostavio.Dakle, onome kome je Hristova ljubav , odnosno Liturgija, neusiljeni izvor morala, a to je prihvatio pod uticajem svetog Maksima, jasno je pozicioniran, u priči o Isusu i bludnici, na mesto gde govori .” Ko je bez greha nek prvi baci kamen”.
Ukoliko poredimo ova dva navedena primera, najbolje poređenje je dao otac Aleksandar Šmeman :
Citat
Dobar čovek. Moralan čovek. Između njih dvojice je ogromna razlika. Dobar čovek jeste dobar zato što „prihvata“ ljude kakvi oni jesu, „pokriva“ ih svojom dobrotom. Dobrota je prekrasna, nešto najprekrasnije na zemlji. Moralni ljudi su aktivisti koji su obuzeti težnjom da drugim ljudima nameću principe i „dobro“, i koji lako padaju u osuđivanje, gnev i mržnju. Turgenjev, Čehov su dobri ljudi. Tolstoj je moralan čovek. U svetu je mnogo morala, a tako malo dobra.
U istom ovom duhu govori i episkop, kojeg mnogo poštujem, Lazar Puhalo , gde tvrdi da je moralizam jeres (video je u linku). U emisiji gde gostuje, vladika je dao primer kakav je odnos moraliste a kakav je odnos pravoslavnog Hrišćanina konkretno prema prostitutki.
Možemo uzeti primer brojnih otaca i duhovnika, u ovom primeru ću navesti starca Porfirija Kavsokalivita, koji uči da ne smemo nametati svoju veru drugima i o veri možemo pričati samo ako nas neko pita, a na ovu pouku sasvim se prirodno nastavlja mitropolit Antonije Blum, koji govori da ovaj svet ne menjamo menjajući druge već menjajući sebe.
Citat
Ako želiš da promeniš ovaj svet za jedan milimetar, promeni sebe za taj jedan milimetar
Moral ovde nije negiran, pozicioniran je tamo gde mu je mesto, moral može biti zdrav samo ako je neusiljena vidljiva projava dobrote.
Moralisti su kamenovali bludnicu…
Poznanstva i živo iskustvo sa ovoga sajta, koje se odnosi na ljude strogih moralnih načela, koji po difoltu tako ne žive već nameću drugima, nakon nekog vremena su rezultirale skidanjem maske, otkrivanje pravog lica i u 90% slučajeva se ispostavilo da su ti ljudi vrlo lukavi, skloni spletkama i lažima, tačnije, pokvarene osobe.
Obzirom da sam okružen ljudima koji su pravoslavni, ateisti, sujevjerni, moralni, pogubljeni, homoseksualni, koji vole “sve što vole mladi” ,skloni kriminalu, smatram da moja ljubav prema njima ne sme biti dovedena u pitanje ali i moja odgovornost prema mojim prijateljima, kakvi god da su .
Ako se postavim prema njima kao moralista, “kamenovaću ih” a to ne želim da radim, uvek se trudim da ih zaštitim, da razumem i svoje i njihove slabosti , da u svakom zlu (zlo iz moje Hrišćanske perspektive a kvalitetan život iz njihove) uvek odaberu ono koje je manje.
Mislim da nije neprimereno meni kao verniku, da svojim promiskuitetnim prijateljima savetujem da koriste zaštitu, onima koji konzumiraju neke vesele suptance, skrenem pažnju dokle može da ide i sl
Obzirom da na Istoku nikada nismo čuli, za razliku od Zapada, zvanična saopštenja u vezi kondoma, bioetike i sl a i svestan realnosti svog okruženja, sve ono što je normalno prosečnom mladom čoveku u Srbiji a nama “normalno”, odabrao sam naslov teme .