Fekalni tekst: kakva tema takav tekst
Piše: Zoran Janković
Pi*ka, ku*ac, govno, povraćka, slina, prljavi higijenski uložak, gnoj… ne, nisam poludio, samo pokušavam da budem najvulgarniji, najbezobrazniji, najprljaviji, najpoganiji i najodvratniji što umijem i mogu; pokušavam se približiti poganštini koju izreče Milorad Dodik na prijemu za predstavnike medija i ustanova za nauku i kulturu. I sumnjam da uspjevam. Jer on reče: „слободни медији и слободно новинарство нешто су чему свако друштво треба да тежи, а у Републици Српској постоји та слобода. Критички осврт према друштвеним појавама ми схватамо као допринос ширењу свијести о потреби чињења бољег и у том погледу смо и онда када је политика била са једне, а медији са друге стране, дјеловали са циљем да направимо боље друштво”, reče Milorad Dodik. I ostade živ.
Jer nezavisno, objektivno i slobodno novinarstvo u RS, kao što znamo, izvire iz nezavisne RTRS, „Nezavisnih novina“ i nezavisnog „Glasa Srpske“. Uglavnom. Tačnije – najvećim dijelom. Nezavisnu RTRS vodi nezavisni Dragan Davidović, bivši nezavisni ministar nezavisnih vjera u nezavisnim vladama nezavisnog Radovana Karadžića. Danas zavisan od Milorada Dodika i SNSD. Nezavisna mu žena, Mirjana Kusmuk, nezavisno i glavno i odgovorno u(ne)ređuje novinarstvo u nezavisnom „Glasu Srpske“. Takoreći u „Avazu Milorada Dodika“. Opet, kćerka nezavisnog Nebojše Radmanovića, nezavisna Borjana Radmanović Petrović, nezavisno i glavno i odgovorno u(ne)ređuje „Nezavisne novine“. Neka Nebojšine male, nek nezavisnouređuje nezavisne novine. Bolje to nego da bude zavisna klošarka i da se zavisno drogira.
„Nezavisne novine“ i nezavisni „Glas Srpske“ parama nezavisnim od Milorada Dodika kupio je nezavisni Željko Kopanja. Milov prijatelj. I sada oni, svi zajedno, uzgajaju nezavisno novinarstvo u RS. Podgojili su ga, ne može više. Utovljeno je. Dostiglo je maksimum nezavisnosti i slobode. A zna se šta biva sa onim ko se utovi do optimalne težine. Ili samougine ili ga uginu. Oni još, reče Mile, i „daju doprinos širenju svijesti“. Meni se toliko proširila da ne može više stati u lobanju. Ni pod kapu ne može. Da stane. Tijesno. Onezavisila mi se pamet. I uobjektivila.
I to nije sve: uz pomoć nezavisnog Dragana Jerinića (u biografiji mu piše da je studirao hemijski tehnologiju ne i da je završio) nezavisnog zamjenika direktora „Nezavisnih novina“ pocijepali su esnafsko udruženje „BiH novinari“ i formirali Nezavisno udruženje novinara RS. Za predsjednika Nezavisnog druženja imenovali su (pogađate?) nezavisnog Dragana Jerinića.
Da bi pomogli 70 nezavisne medije u 2010. godini dali su im 5 miliona nezavisni k-e-m-a. Koje su uzeli od nezavisnih poreskih obveznika. Davali su im i u 2011. godini. Nezavisnih kema. Nezavisnim medijima. Mrsko mi sad da navodim iznose i nezavisne medije.
I moja djeca su nezavisna od mene. Sve dok ne dođu da traže nezavisnih kema. Onda im ja kažem: „Nezavisno dijete, ako ti prosjek ocjena u ovom semestru bude ispod nezavine osmice smanjiću ti nezavisnu apanažu“. Tako ja djecu činim nezavisnom od sebe. Isto kao Dodik nezavisne medije.
Obesmislih li riječ „nezavisan“? Pa nisam ja, on(i) su! A obesmislili su on(i) još mnoge riječi našeg jezika: sloboda, država, demokratija, reforma, medij, pravo, tužilaštvo, sudija, kriminal, plata, penzija, borba, borac, boračka organizacija, radnik, preduzeće, sindikat, institucija, akademik, priča, kapacitet… strukturni dijalog… čuj „strukturni dijalog“!? Mora da se neko debelo zajefrknuo u prevodu. Jer dijalog o strukturi pravosudnog sistema nikako ne može biti nazvan „strukturni dijalog“. Jedno je razgovarati o strukturi a sasvim drugo činiti to na strukturalistički način. Razlika je kao pričati o pijanstvu i pijano pričati.
A Ti, poštovani Milov Žbiru, koji čitaš tekst po službenoj dužnosti, molim te nemoj mu ovo prenijeti. Samo ovaj dio o riječima. Ostalo slobodno prenesi. Jer bojim se da će odmah uvesti novo ministarstvo za nezavisne riječi, ko Hrvati, i na njegovo čelo imenovati svoju-nezavisnu kćerku Goricu Dodik Trišić. Za ministricu. Da ne bude zavisna klošarka i da se zavisno ne drogira. Pošto se nije baš proslavila nezavisnouređujući medije. Ako Nebojšina mala može biti urednica Milova mora biti ministarka.
„Nije nama Slobo kriv, mi smo govna“, kaže Dragan Jovanović u filmu „Profesionalac“! I svaki put dobije degenek, jer ne uspije da dovrši misao. Skoči svjetina na njega i prebije ga. A čovjek lijepo pokušava da kaže da smo mi govna samo zato što govno trpimo. Na glavama.
Bojim se, iskreno se bojim da ćemo, poslije Milorada Dodika, ponovo morati da učimo da mislimo, govorimo, hodamo, radimo… kao Srbija poslije Slobodana Miloševića.